U njihovim rečima nema istine: 8 sigurnih načina da prepoznate lažova!

Prepoznati lažljivca zapravo nije tako teško. Svaku osobu koja nema iskrene namere karakterišu određeni znakovi.

Ako znate na koje stvari treba da obratite pažnju, na kilometar možete prepoznati lažova. Evo nekoliko očiglednih znakova na koje morate obratiti pažnju kada pokušavate da odredite sa kakvom osobom imate posla.

8 očitih znakova koji ih odaju:

1. Neiskrene osobe izbegavaju da vas gledaju direktno u oči

Prevaranti imaju velike probleme kada je kontaktima očima u pitanju. Ili se zagledaju u vas, zbog čega se osećate nesprijatno, ili vas uopšte ne gledaju, izazivajući isti osećaj nespretnosti.

2. Opisuju previše detalja

Vode se mišlju da što više detalja koriste, to će priča biti uverljivija. Ovo je jasan znak da nemaju iskrene namere.

3. Prave velike pauze

Lažljivcima je potrebno dodatno vreme da razmisle šta dalje reći. Kada neko laže, on misli na svaku reč koju će izgovoriti, pa zato pravi i velike puze u govoru.

4. Ne koriste pokrete tela

Lažovi se fokusiraju na ovo što će reći, usled čega izostaje govor tela.

5. Reaguju burno

Ovakve osobe, po pravilu, počinju agresivno da se brane kada neko počne da ih previše zapitkuje. Oni žele da drugi veruju da je sve bilo baš onako kako kažu, a ako sve počne da im ruši scenarijo koji su isplanirali, brzo eksplodiraju.

6. Ne pričaju previše o sebi

Lažljivci vam gotovo nikad neće dozvoliti da saznate puno stvari o njima, kao ni o njihovim planovima i namerama.

7. Ispravljaju ramena i podižu bradu

Ako se neko iznenada ispravi ili podigne ramena dok nešto priča, to govori o njegovoj unutrašnjoj neuverenosti u svoje reči. Isto važi i za položaj glave: podizanjem brade, čovek podsvesno pokušava da svojim rečima da veću težinu, a sebi – autoritet.

8. Drže se za čvrste predmete

Onaj ko laže, nesvesno se oseća ranjivo i pokušava da ojača svoju poziciju na sve moguce načine, uključujući i fizički.

Može se držati za zid, sto, stolicu ili bilo koju drugu čvrstu površinu jer mu to pomaže da se oseća bezbedno.

Takvo ponašanje je sasvim prirodno: još u detinjstvu naučimo jednostavnu istinu – da bismo izbegli opasnu situaciju, treba da se negde sakrijemo.