"Ne znam šta se dogodilo sa svetom. Pre dvadeset godina u porodici sin se uvek hvalio ako se zalagao za sebe i borio se sa drskim ljudima. Ukoliko se žalio, govoreći kao su ga pretukli u školi, od oca bi dobio preventivni šamar. Biti snažan (ne samo telo, već i duh) smatralo se ispravnim.
Danas je to neshvatljivo. Po ulici se šetaju nabildani dečaci koji izgledaju poput jakih šumara, ali oči im uplašene kao kod napuštenih pasa.
Drago mi je samo jedno: moji dečaci će imati manju konkurenciju, kad izađu u svet.
Ovo nije prvi put da kod mene dolaze tinejdžeri koji imaju problema sa zdravljem, učenjem, psihološkim stanjem, a ispostavilo se da osnovni uzrok leži u nerešenom sukobu u školi. I nije mu bilo dozvoljeno (roditelji su to smatrali neprihvatljivim) da se bori za sebe, pa su mu se drugovi podsmevali.
E, ja sada tim roditeljima postavljam pitanje: "Šta je vama važnije - lični mir ili uspeh vašeg deteta u životu?"
Evo da vam ja ne pričam, jednostavno uzmite nekog uspešnog čoveka i pitajte ga da li se u detinjstvu borio za sebe? Da li se ponekad potukao? Mogu vam garantovati u 99% slučajeva da se potukao više nego jednom. To kažem iz razloga jer smo mi muškarci napravljeni malo drugačije.
Graditi muževnost znači proći niz inicijacija. Borba koja kulminira slomljenim nosom, jedna je od tih inicijacija i veoma je glupo plašiti se toga. Postoje stvari koje su nam prirodne, a izmena tih stvari nosi za sobom ozbiljne posledice.
Ako tokom odrastanja sinu neprestano budete govorili kako je sukob nešto što treba izbeći na bilo koji način, vi uzgajate "kancelarijskog planktona" u najgorem obliku. Poslušni robot koji koristi svima sem sebi - školi, univerzitetu, poslodavcima, ženi... Vaš sin će patiti zbog toga, a vi ćete biti krivi jer ste ga odgajali na pogrešan način.
Ne pozivam to da se dete mora ostaviti na milost i nemilost sudbini. Moja preporuka je da mu verujete, da verujete u njega, da ga bolje upoznate, a da svoje strahove ostavite po strani. Ne pokušavajte da rešite probleme svog deteta - to je beskorisno. To je njegov rat!
Sećam se nedavnog slučaja kada je tata pretukao predškolca, druga njegovog sina. Protv njega je pokrenut krivični postupak, a dete je završilo na psihološkoj proceni. Deca bi trebalo da sama rešavaju svoje probleme. Ako je neko od vršnjaka pretukao vaše dete, tada vredi razmisliti što dete niste naučili da se brani. I nije važno da li je neprijatelj veći, jači ili dovitljiviji. Pravilo je da dete zna da se odbrani i zauzme za sebe.
Dolazi sin i kaže: "Tata, drug iz razreda me tukao."
Odgovor: "Sine, postoje problemi koje moraš sam da rešiš. Nije važno da li si pobedio u borbi ili ne, važno je da se boriš za sebe."
Andrej Mmetelski je pedijatar, psihoterapeut za tinejdžere i psiholog. Iza njega je 20 godina prakse, a ovo su njegovi saveti za vaspitanje dečaka