Kad isijavaš svetlost, smetaš onima koji žive u mraku: Evo šta da uradiš kad sretneš otrovnog čoveka!

"Zavist je hiljadu puta gora od gladi, jer to je znak gladne duše", rekao je španski filozof Migel de Unamuno.

Verovatno ste u životu bar jednom bili u situaciji da sijate od sreće i želite taj osećaj da podelite sa celim svetom, a naišli ste na mrke poglede i neodobravanje. Zašto vaša unutrašnja svetlost tako iritira ljude koji žive "u mraku", odnosno nisu u stanju da se raduju?

Ovo se dešava svakodnevno na svetu. U životu postoje ljudi koji su bukvalno ispunjeni nekom svetlošću i obasjavaju sve oko sebe, ali i oni koji "sijaju" drugačije - hoće da nas zaslepe svojim otrovom. Najzanimljivije je to što se ove "toksične lampe" pale baš onda kada smo najsrećniji i želimo da zagrlimo ceo svet kada bismo mogli.

I svetlo i tama su deo ljudske prirode. Neko u duši nosi svetlost, a neko tamu koju su vremenom stvorili zavist i bes. Problem je u tome što je svako od nas prinuđen da bar ponekad komunicira sa ovim "nosiocima tame". Svetlost tuđe duše bukvalno im peče oči, i tera ih da budu još otrovniji i još više besni.

Stvar je u tome što neki ljudi moraju da uzmu malo vaše svetlosti, da bi se sami osetili bolje. U suštini, u njihovim dušama stanuije zlo, a venama im umesto krvi teče zavist. Oni su kao šumske pečurke - deluju jestivo i bezbedno, a ustvari mogu biti smrtonosne; žele da pridobiju vaše poverenje, uveravaju vas da su puni ljubavi i prijateljski nastrojeni, a zapravo žele samo jedno - da i vas "otruju".

Najsrećniji ljudi na svetu nikad ne krše ova pravila: Zbog toga im je život pesma!

Šta radimo pored osobe koja nije u stanju da se obraduje našoj sreći?

"Isključiti svetlo" veoma je lako, ali ponovo zasijati nije nešto što može lako da se vrati. Što ste duže pored toksične osobe, teže će vam biti da ponovo budete ona stara osoba koja sija dobrotom i srećom.

Kad u srcu imamo radost, mi žurimo da je podelimo s najbližima, i to je potpuno normalno. Neko to radi putem posta na društvenim mrežama, neko zove telefonom, neko piše pesme... Načina je puno, ali suština je ista. Na ovaj način želimo da našu svetlost prenesemo u dušu naših najmilijih.

U ovakvim trenucima najteže je sresti nezadovoljan pogled i očiglednu zavist. Očekivali smo osmeh i čestitku, a vaše svetlo srelo je potpunu tamu. Naša svetlost počinje da bledi... Osećanja blede, radost nestaje.

Ako se ovako nešto stalno ponavlja kada je u pitanju vaš prijatelj ili voljena osoba, vreme je da razmislite šta vas dvoje zapravo radite zajedno. Sreća je zarazna, ali možete zaraziti samo one koji sijaju isto kao vi. Lošim ljudima ćete izazvati nelagodu, čak i agresiju.

Ono što morate da zapamtite jeste sledeće - ovo nije ništa lično. Dakle, nije do vas. Ovakva reakcija ljudi na vašu radost rezultat je njihovih rana i kompleksa. Tu vi ne možete ništa.

Vaše svetlo mora da sija i obasjava ovaj svet dobrotom i radošću. Ljude koji u duši nose tamu izbegavajte u širokom luku. Ako je moguće, potpuno ih izbrišite iz života!

(Stil.kurir.rs)