Genije
Entoni Hopkins: Kada se pogledam u ogledalo vidim bore, ali me nije briga! Smrt je veliki spasilac, izvuče nas iz svega!
Biti kreativa i okupirati mozak je razumno, jer ako ne radite tako umirete polako, kaže ovaj veliki glumac
Autor:
Godinama sajt The talks objavljuje intervjue sa ljudima koji su postigli mnogo. Ovaj intervju sa Entonijem Hopkinsom, objavljen je davne 2011. godne, ali je i danas itekako aktuelan.
Prenosimo vam delove razgovora:
"Gospodine Hopkins, jednom ste rekli da vaš život sve više izgleda kao san. Da li je postojao neki određen trenutak koji je izgledao nestvarno?
Poslednjih 30 godina mog života je takva. Rezultati i manifestacije stvari koje sam maštao i želeo kao dete i mladić. Shvatio sam to pre 30 godina. Pomislio sam: "Ovo je nestvarno. To se dogodilo onako kako sam hteo, kako sam očekivao." Ceo život mi je bio takav i fasciniran sam tom snagom koju svi imamo. Da stvorimo život kakav želimo.
Mislite li da glumci imaju snažan unutrašnji život?
Ljudi često kažu da su glumci osetljiviji, emotivniji.... Ja sam malo ciničniji po tom pitanju. Ali pretpostavljam da je to kreativan proces; gluma je kreativan proces, kao i režija i muzika. Mislim da kreativni ljudi, a ja sebe smatram kreativnom osobom - tj. mislim da kreativan posao povećava svest. Ali to vas ne čini posebnim.
Mnogi glumci se ponašaju kao da su...
Tu morate biti posebno oprezni, jer kada počnete da verujete da ste posebna osoba koja diše poseban kiseonik, tada ste u velikim problemima. To je put do ludila. A mnogo ljudi već na studijama je takva. Oni veruju da su posebni. Mislim da su glumci ili blagosloveni ili prokleti, sa možda malo povišenom svešću, koju možete da koristite. To je sve. To ne znači da ste superiorniji ili bolji od bilo koga, to samo znači da naš mozak otkucava.
Da li vam gluma pomaže da ostanete mladi?
Da. Ja sam mlad! Biti kreativa i okupirati mozak je razumno, jer ako ne radite tako umirete polako. Iako se ponekad osećam umorno, ne želim da se povučem. Uživaću u svemu dok ne dođe dan kada to više neću moći. I to je ono što želim da radim.
Da li ste i dalje opsednuti glumom?
Nekad sam bio opsednut time, ali više ne. Uživam u glumi, ali verovatno sada više uživam jer mi je lakše. Ne mogu da radim u pozorištu, to je za mene previše ozbiljno. To mi je kao zatvor. Divim se ljudima koji to mogu, ali ja ne mogu. Radije živim svoj život i povremeno se bavim glumom.
Kako izgleda vaš život ovih dana?
Uživam u slikanju. Ne znam da li sam dobar u tome, ali slikam. Slikam veoma brzo. Slikam, sviram klavir, pišem i komponujem muziku. Gluma je nešto što radim kao dopuna svega toga.
Izgleda da ste u skladu sami sa sobom...
Voleo bih kada sam bio mlađi da sam znao to što sada znam, tu lakoću življenja. Jer kada ste mlađi, mnogo ste interzivniji i sve vam je mnogo važno, pa se osvrnete unazad i pomislite: "O čemu se tu uopšte radilo?" Ništa nije tako važno, samo živite svoj život jer smo svi ovde tako kratko.
Znači u živate u starenju?
Da. Ja sam u formi. Gledam se u ogledalo i vidim bore, ali nije me briga. Smrt je veliki spasilac, napokon vas izvuče iz svega, a upravo to čini život lepim, znate? Čitajte Karla Junga. Život je čudesan i bogat jer to je to; niko ne zna kuda idemo i u tome je zabava.
Da li ste postigli sve što ste hteli?
Mnogo više. Imao sam veliku sreću. Imao sam problema u prošlosti, imao sam nevolja u prošlosti, ali sam nastavio dalje. Imao sam divan život i stvarno sam zahvalan na tome."