Praznična trpeza može da bude zdrava

U tradicionalnom obeležavanju slave nema desetine vrsta predjela od mesnih prerađevina i punomasnih sireva/kajmaka, jer je umerenost u konzumiranju hrane i pića hrišćanska obaveza.

Brojne salate na prazničnoj trpezi pune su majoneza i pavlake, a na njoj se nalaze i suhomesnati proizvodi, sarme, praseće i jagnjeće pečenje, torte i kolači. Bez ovih jela, uglavnom ne možemo da zamislimo slavu, doček Nove godine ili Božić.

Međutim, iako nama nije važno što praznična trpeza nije zdrava, stručnjaci za ishranu upozoravaju na to da za jedno veče nekad unesemo i do 5.000 kalorija, što znači da se u veoma kratkom roku mogu dobiti kilogrami, a zdravlje se narušiti.

Iz tog razloga, dijetoterapeuti posebno naglašavaju: praznična trpeza može da bude zdrava i samo takva treba da bude!

Umerenost u svemu

Kasni jesenji i zimski meseci obiluju kako verskim, tako i svetovnim praznicima, a uz njih ide obimna praznična trpeza koja je uglavnom sve, samo ne zdrava. Profesor dr Budimka Novaković, dijetoterapeut sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, naglašava da se za vreme praznika pojede ogromna količina hrane visoke energetske gustine, što kasnije ishoduje značajnim viškom kilograma i pogoršanjem zdravstvenog stanja kod osoba sa hroničnim bolestima.

"U hrišćanstvu je slava porodični praznik, obeležava se u porodici sa tradicionalnim jelima u vrlo umerenim količinama. Drugim rečima, obeležava se u porodičnom krugu sa uobičajenom količinom hrane koje zadovoljava hrišćanske preporuke i tradiciju," smatra dr Novaković.

Praznična trpeza u vreme slave treba da se sastoji od supe (čorbe, potaža), mršavog mesa, većeg broja različito pripremljenih salata od sirovog povrća sa dodatkom sirovog voća, ali i sirovog jezgrastog voća/sirovih semenki začinjenih limunom i malom količinom hladno ceđenog ulja.

Kolač može da bude zdrav, poput tradicionalnih kolača od oraha i suvog voća, a svaki član porodice treba da uzme po jedan komad. Umesto dodavanja šećera, mogu se koristiti niskokalorijski zaslađivači koji će umanjiti energetsku vrednost kolača i doprineti zdravijoj prazničnoj trpezi.

"U tradicionalnom obeležavanju slave nema ruske salate, majoneza, salatnih dresinga, desetine vrsta predjela sačinjenih od prerađevina od mesa i punomasnih sireva/kajmaka, više vrsta torti i kolača, a umerenost u količini konzumiranja hrane i pića je hrišćanska obaveza. Uvek zaboravljamo da je veliki broj slava baš u vreme božićnog posta čija osnovna filozofija jeste umerenost," dodaje dr Novaković.

Najčešće greške

Kada odlučimo da će ovo biti prva godina kada će naša praznična trpeza biti zdrava, nailazimo na prvu prepreku: ne znamo gde grešimo prilikom pravljenja prazničnih jela.

"Osnovna greška je u velikoj količini hrane koja se priprema za prazničnu trpezu, a koja se ne pojede na dan praznika, pa se konzumira još nekoliko dana, a u istom periodu smo gosti na prazničnom obroku u nekoj drugoj kući.

Sledeća greška je u sastavu obroka koji obiluju mastima, dodatim šećerima i velikom količinom soli. Pravljenjem i konzumiranjem slavskog obroka u duhu hrišćanstva i tradicije, nema potrebe da se traži zamena za majonez, pavlaku i soseve," pojašnjava dr Budimka Novaković.

Ona ističe da praznična trpeza može da se pripremi i bez slatkiša, te da su dovoljne razne vrste sirovog voća kreativno serviranog. Ako ne možemo da izdržimo bez slatkog ukusa tokom praznika, uvek možemo uživati u napicima i poslasticama sa niskokalorijskim zaslađivačima – velikoj pomoći stručnjacima i građanima u smanjenju dodatih šećera i zadržavanju omiljenog slatkog ukusa.