Svako mora da bude svestan značaja reciklaže: Srbija baci 50 miliona evra svake godine!

Srbija godišnje baci čak 50 miliona evra sirovina pogodnih za reciklažu samo zato što se ne gazduje na pravi način otpadom, koga nataložimo i do deset miliona tona svake godine.

Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije (PKS), kaže da ograničeni finansijski resursi, nedostatak naprednih tehnologija za recikliranje i tretman otpada, neadekvatno upravljanje i kontrola, kao i nedostatak društvene svesti ili usvojenih zakona dovode do lošeg upravljanja otpadom, što je ekološki problem i što smanjuje otpornost na klimatske promene.

"Srbija godišnje „sahrani“ 50 miliona evra korisnih reciklabilnih sirovina, pokazuju procene PKS. Zato treba da nam bude posebno važan proces izdvajanja korisnih materijala iz komunalnih sirovina, tzv. RDF goriva, koje se mogu koristiti u energetske svrhe i time smanjiti štetan uticaj uglja u sagorevanju u termoelektranama. I zbog toga će nacionalna investicija u deponiji Vinča biti važan putokaz za tehnološka rešenja upotrebe otpada u energetske svrhe", ističe Mitrović i dodaje da je „najava predsednika države da ćemo imati velike investicije u tretman otpadnih voda i otpada velika šansa za rast BDP od jedan odsto i smanjenje uticaja klimatskih promena izazvanih bahatim postupanjem sa otpadom, koje su Srbiji od 2000. ‘fakturisale’ skoro šest milijardi evra u vidu poplava, erozija, suša, zagađenosti vazduha“.

Godine pred nama, naglašava Mitrović, velika su šansa da Srbija ulaganjem u infrastrukturu unapredi gazdovanje otpadom, sačuva prirodne resurse i otvori nova zelena, lokalna radna mesta.

"Podizanje svesti građana je najzahtevniji proces. Promena navika i odgovornost prema resursima i okolini biće obavezujući počev od obdaništa, škola, kompanija, zgrada, ulica, trgovine. Samo novi „ekološki patriotizam“ može nam pomoći da upravljamo budućnošću", navodi Mitrović.

Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, kaže da je Srbiji godišnje ima 10 miliona tona otpada, od čega je čak osam miliona fosilni i pepeo iz termoelektrana, kao i da se decenijama nataložilo čak 250 miliona tona pepela.

"To je ogroman problem koji mora da se reši, taj otpad bi se mogao koristiti u putarskoj industriji ili građevinarstvu, što još nije praksa. Recikliranje ambalažnog otpada poraslo je sa 20 na 40 odsto u prethodnih pet godina, recikliraju se i gume, elektronski otpad (stari kućni aparati), ali su problem baterije, jer nema zainteresovanih investitora iako država daje subvencije. Potrebno je mnogo više entuzijazma privrede, kao i da izgradimo dobru sakupljačku mrežu. Ipak, u mnogim opštinama se već vide rezultati truda, građani vode računa da odlažu otpad u kontejnere za separaciju", kaže Radović i dodaje da Srbija reciklira do 10 odsto otpada, dok je evropski prosek 50 odsto.

Četiri direktive

Ambiciozni ciljevi Evropske Unije

EU je 2018. objavila četiri direktive kao paket zakona Evropske cirkularne ekonomije (CEP) s akcionim planom koji, između ostalog, nalaže:

55 odsto komunalnog otpada ponovo upotrebiti ili reciklirati do 2025, 60 odsto do 2030. i 65 odsto do 2035.

Do 2035. ukupnu količinu deponovanog komunalnog otpada smanjiti na 10 odsto ili manje od ukupne količine generisanog komunalnog otpada sav otpad pogodan za recikažu ili drugi oblik ponovnog iskorišćenja, posebno komunalni, zaključno sa 2030, ne sme biti prihvaćen na deponiji, osim onog za koji je to najbolje ekološko rešenje ukupna količina recikliranog ambalažnog otpada da dostigne 65 odsto do 2025. i 70 odsto do 2030.

predviđeni su minimalni ciljevi za reciklažu materijala iz ambalažnog otpada (plastika, drvo, metal, aluminijum, staklo, papir i karton) od 2025. i tekstilni otpad biće obavezna frakcija u komunalnom otpadu Srbija od decembra 2017. ima Specifične planove implementacije (DSIP) za Direktivu 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu i Direktivu 2008/98/EC o otpadu.

Za primer svima NORDIJSKE ZEMLJE IDEAL

Siniša Mitrović ističe da je Evropa u energetskoj upotrebi otpada i recikiranju uspela da skoro 90 odsto generisanog otpada od građana ponovo upotrebi i time sačuva prirodne resurse:

- Poseban primer su nordijske zemlje, koje su u celosti primenile principe cirkularne ekonomije i ostvaruju znatnu energetsku supstituciju proizvodnje energije iz otpada.

Kako kompanije motivišu zaposlene RECIKLAŽA KAO NAVIKA

Nemanja Janić, direktor „Solagroa“, kaže da se iz njihovog iskustva, kao startapa koji kreira digitalna rešenja za reciklažu, najbolje pokazao model loyalty progrma kompanija za zaposlene:

- Uvođenjem digitalnog sistema u poslovanje (aplikacija + uređaji za odlaganje otpada) kompanije motivišu zaposlene da recikliraju tako što im obezbeđuju sitne bonuse i privilegije. Vremenom, to im postane navika, a usput i nauče zašto je toliko važno reciklirati. A kompanije dobijaju dosta efikasan sistem sortiranja i sakupljanja ambalažnog otpada putem koga se mogu pratiti parametri koji prikazuju količinu sakupljenog otpada, motivisanost zaposlenih, uštede ostvarene reciklažom...