Džordž III postao je kralj Velike Britanije i Irske 1760. godine i vladao je sve do 1820. godine. Iako je u narodu bio cenjen i vodio uspešne vojne kampanje tokom Napoleonovih ratova, Džordž je ostao upamćen kao ludi kralj koji je izgubio Ameriku.
Džordž Vilijam Frederik bio je treći monarh iz dinastije Hanover i prvi koji je rođen na tlu Engleske. Budući da mu je otac preminuo relativno mlad, Džordž je krunu nasledio od svog dede Džordža II kada je imao 22 godine.
Godinu dana posle krunisanja, kralj Džordž se oženio Šarlotom MeklenburgŠtrelic, ćerkom nemačkog vojvode Karla Luisa Frederika Meklenburga. Par se prvi put sreo na dan venčanja, a kasnije se iz braka izrodilo puno dece.
Ovaj simptom, kao i napadi koji podsećaju na psihozu ili delirijum, uobičajeni su kod ljudi koji pate od porfirije. Tokom napada, ludi kralj bi, navodno, satima razgovarao sa različitim predmetima i hodao okolo potpuno nag, a posle napada je morao da primi morfijum kako bi ublažio nepodnošljivi bol koji je osećao.
Dugo se verovalo da je ludilo kralja Džordža izazvano porfirijom, međutim istraživanje sprovedeno 2013. godine na Univerzitetu Svetog Đorđa u Londonu pokazalo je da je kralj zapravo patio od mentalne bolesti. Istraživači su analizirali pisma koja je pisao tokom akutnih epizoda i zaključili da se stil pisanja iz perioda kad je imao napade drastično razlikuje od onog kad se dobro osećao.
Pisma nastala za vreme napada imala su neuobičajeno dugačke rečenice i kompleksan rečnik, a upravo su to osobine koje se danas mogu primetiti u govoru i pisanju pacijenata obolelih od psihijatrijskih bolesti sa maničnim fazama, kao što je na primer bipolarni poremećaj. Još jedan argument koji potkrepljuje ovu teoriju jeste da kraljeva medicinska dokumentacija pokazuje da je za vreme napada tretiran biljkom lincurom. Unošenjem ove biljke u organizam mokraća dobija ljubičastu boju, pa je tako simptom koji je nekada ukazivao na porfiriju zapravo samo propratni efekat njegovih lekova.
Na Božić 1819. godine neprekidno pričao je besmislice 58 sati!