Psiholog Branka Tišma: Evo kako da prepoznate poremećaj pažnje kod dece i gde roditelji najčešće greše!

Poremećaj pažnje i dečje hiperaktivnosti (ADHD) je jedan od najčešćih poremećaja u detinjstvu, a karakterišu ga impulsivnost, nedostatak pažnje i hiperaktivnost.

Zbog simptoma koji se podudaraju sa poremećajem ponašanja, mnogi ovu decu pogrešno etiketiraju kao bezobraznu, agresivnu i nevaspitanu.

Školski psiholog Branka Tišma za Stil priča otvoreno o ovom sindromu koji po nekim istraživanjima u Srbiji ima 3 do 7 posto dece.

Koji simptomi prate poremećaj pažnje kod dece i kako ih prepoznati?

"Postoje dve varijante - prva je selektivna pažnja i memorija, odnosno deca pamte ono što ih interesuje, a zanemaruju ono što ih ne zanima. Pažnja im kratko traje, često su zaboravni, rasejani i brzo reaguju ako im je nešto uskraćeno.

Druga varijanta je povlačenje koje podrazumeva kratku koncentraciju, te sanjarenje tokom školskih ili predškolskih aktivnosti. Takođe, nezainteresovani su i brzo prelaze s jedne aktivnosti na drugu".

Kako škola vašu decu čini glupom i depresivnom: Surovo, ali istinito!

Zašto je učestalije kod dečaka?

"Ne postoji neko objašnjenje, verovatno zato što su brži, motorika im je drugačija i kasnije im se postavljaju zahtevi. Sa druge strane, devojčice ranije uđu u socijalizaciju koju postavlja porodica i dečje ustanove".

Koji su najčešći uzroci poremećaja pažnje, ima li veze sa genetikom?

"Brojni su uzroci i mogu da pripadaju različitim problemima koje dete ima u razvoju. Ako je poremećaj pažnje pun, onda ne mora da znači da ima veze sa genetikom, ali se često sumnja i na to"

Nekada je problem psihološke prirode, nekada socijalnih faktora tako što postavljamo deci neadekvatne zahteve. Kada problem dođe do stručnjaka van škole onda se određuje terapija".

Ovaj sindrom se često meša sa poremećajem ponašanja. Koja je razlika između hiperaktivnog i živahnog deteta?

"Dete koje nije socijalizovano na određeni način, postepeno prepoznaje pravila i selektivno ih primenjuje. Zna ko je popustljiv i kod koga može da izbegava zadatke, a koga mora da sluša.

Sa druge strane, dete koje ima poremećaj pažnje je nervozno i sve mu je teško da uradi, zatvara se u sebe, a što je starije sve burnije reaguje".

Priča majke koja će probuditi sve roditelje: Moja deca se redovno tuku, to je poražavajuće!

Gde roditelji najviše greše pa se simptomi često ne prepoznaju na vreme?

"U današnje vreme dosta toga im podređujemo. Neka deca zaista imaju problem, ali nekada mi grešimo tako što im ne postavljamo nikakve zahteve ili ih sa druge strane, precenjujemo dajući im zadatke koje ne mogu da reše ni psihički ni fizički. Ali to je ređi slučaj! Više volimo da ih zaštićujemo.

Greške ne prave samo roditelji, nego i mi profesionalci. Nekada ih štitimo jer nam je žao, nekad požurimo da nešto uradimo umesto njih. Takođe, grešimo i kada im ne zadajemo zadatke i tada oni ne prepoznaju socijalna pravila, odnosno šta se od njih zahteva u određenoj situaciji. Oni se uvek ponašaju kako oni žele, bilo da je to čas ili neka druga aktivnost. U porodici je to malo vidljivo jer je sve podređeno detetu, dok u školi ili vrtiću nastaje problem jer se svima postavlja isti zahtev koji moraju da poštuju".

Koliko treba da traju simptomi da bi se sindrom dijagnostifikovao?

"Ako je detetu skraćena pažnja, površno sluša, odgovara pre roditelja i skače sa stolice to su znaci ADHD-a koji se vide i prilikom testiranja. Kada počne školska godina stručni saradnik koji testira dete određuje šta treba pratiti da bi učitelj adekvatno reagovao i kako ne bi vikao na dete koje nema ovaj poremećaj".

Na koji način se radi psihološka procena deteta?

"Prati se njegova aktivnost i pažnja na času, rukopis, grafomotorika, ponašanje na odmorima, kako se druži sa decom. Naročito se pažnja usmerava na grafomotoriku jer deca koja imaju poremećaj pažnje drugačije drže i pritiskaju olovku od svojih vršnjaka.

Kada se ADHD prepozna, tada stručno lice treba da isprati problem, te se obavljaju razgovori sa roditeljima, crtanje porodice ljudske figure i kreće se od onoga što dete pokazuje svojim ponašanjem i učešćem u različitim aktivnostima".

6 načina da nikad NE razmazite svoje dete: Biće vam zahvalno kad poraste!

Kako naučiti dete da kontroliše izlive besa i kakva terapija se primenjuje?

"Veoma je bitno da roditelji i škola ili vrtić zajedno učestvuju u rešavanju ovog problema. Ako imamo različite stavove ili ne podržavamo jedni druge, dete će biti zbunjeno čime ćemo mu samo otežati odrastanje.

Roditelji su mnogo osetljivi, pogotovo ako prepoznaju problem pa teško prihvataju savete koje im daju škola ili predškolska ustanova. Stoga je saradnja ključna.

Burne reakcije ili povlačenje u sebe su jasni pokazatelji da je potrebna stručna pomoć profesionalca izvan školskog sistema, npr određenih zdravstvenih ustanova. Kada to nije mnogo izraženo, onda je dovoljno da škola ili vrtić adekvatno reaguju".

Prepoznajte agresivnost kod dece dok nije kasno: Stručnjaci savetuju kako da im pomognete!

Menja li se ishrana za vreme terapije?

"Deci je potrebna uravnotežena ishrana nevezano za ovaj problem. Ali kada dete ima poremećaj pažnje stručnjaci specijalizovanih instituacija, obično prepisuju izbacivanje mlečnih proizvoda i šećera. Mališani se u današnje vreme nažalost sve lošije hrane zbog loših navika. Slabo jedu povrće i voće i ono što im roditelji spakuju obično završi u kantama za đubre.

Istraživanja koja su još 20-ih godina prošlog veka rađena pokazala su da upravo od kvaliteta ishrane zavisi pamćenje i sposobnost učenja".

Ostavlja li ovaj sindrom posledice u kasnijem uzrastu deteta i koliko se odražava na život roditelja?

"I te kako se odražava na život roditelja jer su oni preosetljivi na sve probleme, te vrlo često ulaze u sukobe sa socijalnom sredinom u kojoj dete odrasta. Takva deca su na neki način obeležena u školi, uvek su izvor problema i roditelji i razredni se konstantno bore sa njihovim ponašanjem.

Takođe, može uticati i na bračne odnose ukoliko oba roditelja ne prihvataju problem koji ih je snašao.

Zato je veoma bitno prepoznati simptome na vreme jer što pre počneno da se bavimo njim, to je veća šansa da će dete moći da kontroliše poremećaj.

Treba biti pažljiv kod davanja procena da li dete ima poremećaj pažnje i ako smo ušli u tu varijantu, treba ispitati sve situacije u kojima se to javlja kako ga ne bismo pogrešno etiketirali i ponašali se prema njemu".

Psihoterapeut Zoran Milivojević: Zbog ovog deca uspešnih roditelja nikad nisu zadovoljna sobom!

(Branka Tišma, školski psiholog za Stil.Kurir.rs)