Velika nedelja
Počela je Strasna nedelja: Ovako se obeležavaju i poste dani koji prethode Vaskrsu!
Od Velikog ponedeljka do Velike subote, ovako treba provoditi poslednju sedmicu do najvećeg hrišćanskog praznika
Autor:
Pred nama je veliki hrišćanski praznik Vaskrs. Deli nas samo nedelja dana od velikog slavlja. Ta nedelja je kod Srba poznata kao Strasna, Stradalna ili Velika nedelja, tokom koje se strogo praznuje i posti.
Evo koja pravila i običaji važe za naredne dane:
Strasni ponedeljak
Ovim danom počinje sedma nedelja posta. Po crkvenom predanju, naziv Velika ova sedmica je dobila zbog toga što je u ovoj nedelji Isus Hrist učinio velika dela.
Isus je uništio smrt, pobedio greh i skinuo prokletstvo sa ljudskog roda, čime mu je otvorio put ka raju. Naziv "Strasna" ova nedelja je dobila jer su u ovim danima pojačane molitve, bdenja, kao i post.
Interesantno je da ovaj naziv potiče još iz toga što se, prema narodnom predanju, u istočnoj Srbiji i Leskovačkoj Moravi u ovoj nedelji, supružnici suzdržavaju od bračnih obaveza. Na Kosovu postoji naziv i Strašna nedelja, jer se farbaju vaskršnja jaja od kojih se prvo zove strašnik. Ono je značajno, jer po narodnom verovanju, može da odagna strah i razbije gradonosne oblake.
Ova nedelja je radna. U njoj se vrše velike pripreme za najveći praznik, Vaskrs, kada se ništa ne radi tri dana.
Strasni ili Zavaliti utorak
Ova nedelja ima i naziv "Zavalita", kako je nazivaju u jugoistočnoj Srbiji. Na ovaj dan se strogo postilo, što je značilo da se jednom u toku dana okusi nešto sasvim malo, poput vode ili kafe.
Ove nedelje je i stoka bila izložena postu. Karakteristično za ove dane je i to što se više ne čuje pesma kao u Cvetnoj nedelji niti se igra kolo. Razlog je Isusovo stradanje, koje će se desiti na Veliki petak.
U ovim danima se iz tog razloga, ljudi posebno posvećuju dobrim delima.
Neka ne zna leva ruka, šta je desna dala: 100 dobrih dela ne vrede ništa ako učiniš ovaj greh!
Velika sreda
Ovo je poslednji puni radni dan u nedelji. Bilo je zabranjeno da žene šiju, baš kao i u Cvetnoj nedelji. Takođe su ljudi nastojali dana ovaj dan stoku dobro obezbede hranom, kako bi se u predstojećim danima posvetili prazničnim običajima.
Ponegde se i na veliku sredu farbaju jaja. U kućama koje su u žalosti, jaja se boje u crno i nazivaju se kaluđeri.
Veliki četvrtak
Ovaj dan je u potpunosti posvećen ratarstvu. Svi radovi su zabranjeni osim sejanja lubenica. Verovalo se da će lubenice, ako se poseju na ovaj dan, biti napredne.
Na ovaj dan, prema jevanđelju, desilo se veliko stradanje Isusa Hrista. Ovo stradanje se naziva još i iskupnina, jer je Isus time iskupio ljudske grehe.
Veliki petak se još naziva i "petak stradanja", a podrazumeva najstrožiji post. Na ovaj dan i danas farbamo jaja i to je najveći običaj kojem se svi raduju.
U banatskim selima bio je običaj da se u crkvama čuva Hristov grob. Uglavnom su to radili muškarci koji su završili vojsku, a smenjivali su se sve do Vaskrsa. U crkvama se iznosi plaštanica Isusa Hrista, a više o tome pročitajte OVDE.
Velika subota
I na ovaj dan se ponegde farbaju jaja. Inače, velika subota se u okolini Leskovca, naziva još i dugačka subota, jer opominje na duge Isusove muke na raspeću.
U Bosanskoj krajini i Hercegovini, ovaj dan, na koji se jaja farbaju u crveno, se naziva još i crvena subota. Razlog leži u verovanju da su jaja u trenutku Isusovog vaskrsnuća postala crvena.
Zato se ova boja najviše i koristi pri oslikavanju. Na veliku subotu se mesi Vaskršnjak, obredni kolač, koji se kiti bosiljkom i utisnutim slovom. Ovaj kolač je ukrašavan i jajima od kojih se jedno, belo, stavlja u sredinu, a njima se na Vaskrs deca međusobno daruju.