Tačan broj žrtava još nije poznat

20 godina od bombardovanja: Strašne posledice ćemo osećati još dugo

Tokom 79 dana bombardovanja uništeno je i oštećeno 25.000 domova, ranjeno 12.000 civila, a ekološke posledice ubijaće nas još godinama

Objavljeno: 23.03.2019. 11:25h
Autor:
Foto: Profimedia

Agresija koju je pre 20 godina NATO vodio na teritoriji SRJ, po svojim efektima, spada u hemijske i radiološke ratove, čije će posledice osećati i mnoge buduće generacije stanovništva!

Za 79 dana bombardovanja, prema pojedinim izvorima, poginulo je između 2.000 i 3.500 ljudi, dok je ranjeno preko 12.000. Ukupan broj žrtava nije zvanično utvrđen.

Različite procene

Takođe, o materijalnoj šteti koja je naneta SRJ tokom bombardovanja izneti su različiti podaci. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko 100 milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO. Prema procenama eksperata iz G17 iznetim u studiji "Završni račun", direktna šteta od NATO bombardovanja iznosila je oko 4,1 milijardu dolara, dok je ukupna ekonomska šteta, koja pored direktne uključuje i gubitak ljudskog kapitala i društvenog proizvoda, procenjena na oko 30 milijardi dolara.

U bombardovanju je izvršeno oko 2.000 udara, u kojima je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, kao i još 1.000 javnih, među kojima 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture, 44 mosta...

Mnogi od porušenih objekata ni do danas nisu obnovljeni, ali mnogo više od materijalnih posledica bombardovanja zabrinjavaju one ekološke.

Ekološko pravo

Tako autori studije "Ekološke posledice NATO bombardovanja Republike Srbije 1999. godine" upozoravaju da je NATO bombardovanjem višestruko prekršeno međunarodno ekološko pravo, kao i sve deklaracije i konvencije iz oblasti zaštite životne sredine budući da je upotrebljavana municija sa osiromašenim uranijumom i da su ciljano gađane rafinerije, toplane, termoeletrane, azotara, petrohemija, trafostanice, naftna skladišta i fabrika automobila.

Dugoročne posledice

"Na teritoriji Srbije i šire vodio se rat koji po svojim efektima spada u hemijske i radiološke ratove. NATO alijansa je bombardovanjem ciljanih meta posredno izazivala efekte po posledicama veoma bliske efektima hemijskog rata, a primenom municije sa osiromašenim uranijumom doprinela je nastajanju efekata radiološkog udesa. Opasna hemijska jedinjenja su dospela u vazduh, vodu i zemljište. U procesu kruženja materije i kroz lance ishrane mnoga od njih su dospela u žive organizme. Neka od tih jedinjenja imaju teratogeno, kancerogeno i mutageno dejstvo. Smatra se da će posledice ispoljavati na biljni i životinjski svet, ljude i ekosisteme u celini na različite načine i dugi niz godina", zaključak je ove studije.

Naziv operacije

Operacija NATO bombardovanja SRJ nosila je kodno ime "Operacija Saveznička sila" ili u SAD "Operacija Plemeniti nakovanj", kod nas u narodu nazvana "Milosrdni anđeo", i bila je završna faza rata na KiM, koja je trajala je od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Bio je to najveći i najstrašniji vojni sukob na prostoru Srbije od vremena Drugog svetskog rata.

Gubici neprijatelja

Pripadnici PVO VJ su 27. marta oborili ponos američke avijacije - stelt bombarder F-117, koji se srušio u blizini sela Buđanovci. Pilot, pukovnik Dejl Zelko, evakuisan je nakon šest sati od obaranja. Do kraja bombardovanja RV i PVO oborili su još jedan američki avion F-16, 27 bespilotnih letilica, 45 krstarećih raketa i četiri velika projektila. Još su, po proceni, pogodili 36 NATO aviona i dva helikoptera. RV i PVO je u potpuno neravnopravnom ratu izgubilo 40 odsto sredstava ratne tehnike i oko 38 odsto objekata infrastrukture. Poginulo je 39 pripadnika RV i PVO.

Kraj NATO bombardovanja

U makedonskom mestu Kumanovo je 9. juna 1999. godine potpisan Vojnotehnički sporazum između Vojske Jugoslavije, MUP Srbije i NATO, čime je okončana agresija ovog saveza koja je trajala 78 dana.

Potpisivanjem sporazuma bilo je predviđeno da se snage VJ u narednih 11 dana povuku s KiM u centralnu Srbiju, a da istovremeno na teritoriju KiM uđe 50.000 vojnika Severnoatlantske alijanse u okviru sastava Kfora.

Odredbe ovog sporazuma bile su obavezujuće za obe strane, a iz ovog dokumenta je dan kasnije proizašla Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, koja i danas važi za jedinu „kopču“ Srbije i Kosova u međunarodnom pravu.

Kumanovski sporazum su 9. juna u večernjim časovima u ime vlada SRJ i Srbije potpisali general-pukovnik Svetozar Marjanović iz Generalštaba VJ i general-potpukovnik Obrad Stevanović iz MUP Srbije. U ime međunarodnih snaga NATO i Kfora sporazum je potpisao britanski general-potpukovnik Majkl Džekson. O sporazumu su njih trojica pregovarali pet dana pod vojničkim šatorima. Nisu se na kraju rukovali.

Prema podacima UNHCR, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a vratilo se oko 800.000 izbeglih Albanaca.

Uticaj na stanovništvo

Tokom NATO bombardovanja na Srbiju je bačeno je 15 tona osiromašenog uranijuma, a mnogi domaći i svetski stručnjaci smatraju da je to uzrok drastičnog povećanja brojaobolelih od malignih tumora. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u Srbiji je 2001. od raka obolelo 30.744 ljudi, dok je 2015. bilo 38.066 obolelih. Od malignih tumora svih vrsta 2001. umrlo je 16.776 ljudi, dok je 2015. brojka dostigla 21.865 ljudi.

Slična situacija je i danas, što znači da od raka godišnje oboli 7.000, a umre oko 5.000 više ljudi nego pre 20 godina. Obolelih od raka u Srbiji je bilo upola manje nego u drugim evropskim zemljama pre bombardovanja 1999, dok se Srbija sada po broju umrlih, zajedno sa Makedonijom, nalazi u samom evropskom vrhu.