Nisu samo maniri u pitanju

Psovke izlaze iz trule duše i nečistog srca: Zašto ovu naviku treba zauvek da odbacite!

Navika psovanja ukazuje na pokvarenost mašte psovača, koja ne samo da škodi onome koji psuje, nego i širi tu zarazu i na druge koji čuju te psovke
Zanimljivosti
17:10h Autor:
Psovke izlaze iz trule duše i nečistog srca: Zašto ovu naviku treba zauvek da odbacite!
Foto: Thinkstock

Kao bogoliko biće, čovek je jedini obdaren darom reči i jedini ima sposobnost da proslavlja Boga, ne samo svim silama svoje duše, nego i rečju. Psovanje predstavlja užasnu zloupotrebu tog dara.

Čovek je stvoren po liku i podobiju Božjem i uznesen je na veliku visinu iznad svih beslovesnih stvorova zemnih. Psovanjem čovek gubi dostojanstvo svoje bogolikosti i postaje gori od svakog stvorenja.

Težina greha u psovanju povećana je i time što se kroz njega unižava hrišćansko dostojanstvo.

O tom dostojanstvu svedoči tajna miropomazanja, koja je izvršena nad svakim Hrišćaninom posle krštenja. Tada su svi delovi našeg tela bili pomazani svetim Mirom i kroz njega bili su posvećeni blagodaću svetog Duha, u skladu sa biblijskom zapovešću: Budite sveti, jer sam ja svet, Gospod Bog vaš. (Levit 19,2; 1 Petr.1,15 16).

Pored ostalih delova tela, pomazana su i usta, nema sumnje, da bi i ona bila posvećena. Usta i jezik su izvor reči, znači pečatom Svetog Duha osvećen je dar reči, kada su bila miropomazana usta. Dar reči treba da bude upotrebljen u slavu Božju i na korist bližnjih. Zato je veliki greh na onima koji umesto da proslavljaju Boga i da poučavaju svoje bližnje, psuju.

Ovako ćete prepoznati zle ljude: 5 karakteristika pokvarenog srca!

Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

I strašno je kada iz "istih usta izlazi i blagoslov i psovanje (prokletstvo)" (Jakov 3,10).

Blagodat osvećenja daje se ustima i jeziku ne samo kroz tajnu miropomazanja, nego i kroz tajnu svetog Pričešća, kroz celivanje svetog Jevanđelja, svetih ikona, svetih moštiju, kao i kroz izgovaranje molitava i glasno čitanje Svetog Pisma.

Imajući u vidu toliko osvećenje naših usta putem dodira sa svetinjom, možemo zamisliti koliku uvredu mi nanosimo Gospodu Bogu kada naša osvećena usta skrnavimo nepristojnim rečima i bogohulnim psovkama.

Navika psovanja ukazuje na nečistoću srca, na pokvarenost mašte i na trulost duše psovača, koja ne samo da škodi onome koji psuje, nego i širi tu zarazu i na druge koji čuju te psovke.

Apostoli su govorili: Vi ste hram Božiji i Duh Božiji živi u vama. Zato ne bi trebalo da svojim psovkama vređamo svetog Duha, da ne budemo robovi greha, jer je rečeno: Nikakva rđava reč da ne izlazi iz usta tvojih (Ef. 4,29).

Svakodnevni gresi: 17 stvari koje Biblija zabranjuje, a hrišćani stalno rade!

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs