Životni put princa Đorđa Karađorđevića, najstarijeg sina kralja Petra Prvog i Zorke, ćerke crnogorskog kralja Nikole Prvog različito je opisivan i tumačen.
Pristalice njegovog brata, kralja Aleksandra, smatrale su da je zbog, blago rečeno, "preke naravi" sa razlogom smešten 1925. godine u azil za umobolne.
Kritičari vladavine prvog jugoslovenskog kralja smatrali su pak da je Đorđe, u narodu prozvan kraljević Đorđe, žrtva spletki i apsolutističke vladavine njegovog brata, koji je nasledio presto pošto je Đorđe, okrivljen za smrt svog sluge, abdicirao.
U vrtlogu ljubavi i rata: Dinastija Romanov, tragična sudbina ruskih princeza! (FOTO)
I jedni i drugi su, međutim, priznavali Đorđa Karađorđeviću patriotizam i ličnu hrabrost koja je ponekad zaličila i na onu mitsku njegovog "prezimenjaka" Marka ili srpskog vožda po kome je dobio ime.
Na dedu je imao neukrotivu i neobuzdanu narav. Često je išao na Adu u ribarenje sa svojim profesorom matematike i velikim prijateljem Mikom Alasom. Đorđeva preka narav dovodi ga u mnoge neprilike. Bio je u neprijateljstvu sa Nikolom Pašićem, Dragutinom Dimitrijevićem Apisom i oficirom Petrom Živkovićem. Za razliku od njega, Petrov mlađi sin Aleksandar imao je mnogo više diplomatskog duha i taktike i bio je Pašićev miljenik.
Fatalna žena kraljica Draga: Tajna čuvana ceo vek! (FOTO)
Princ Đorđe je išao u vojnu školu u carskoj Rusiji, u Kadetski korpus cara Aleksandra II. Često je tada od svojih drugova kadeta skrivao svoje plemićko poreklo, tj. da mu je deda crnogorski knjaz Nikola, čije su dve ćerke (Đorđeve tetke) bile udate u Rusiji za ruske plemiće.
Njegovo školovanje prekinuo je Majski prevrat 1903. godine kada je u Srbiji ubijen kralj Aleksandar Obrenović i njegova žena kraljica Draga. Odlučeno je da novi kralj bude knez Petar Karađorđević, koji je tada živeo u Ženevi. Od 1903. godine Đorđe je imao titulu prestolonaslednika, kao najstariji kraljev sin.
Jedan događaj bio je preloman za Đorđev život - ubistvo njegovog sluge Stevana Kolakovića. U napadu besa prestolonaslednik ga je premlatio. Stevan je imao teške povrede po glavi i trbuhu. Svi udarci su bili, po mišljenju lekara, naneti udarcima noge. Od zadobijenih povreda sluga je posle nekoliko dana umro. Sahranjen je dan ranije nego što je rečeno njegovim rođacima i prijateljima.
Režimska štampa je pokušala da zataška zločin nazivajući ga "tajanstveno ubistvo", ali su srpski socijaldemokrati preko Radničkih novina započeli upornu kampanju, zahtevajući da se zločin kazni. Ovaj događaj je izazvao veliku buru u srpskoj, a naročito u austrougarskoj štampi, pa je zbog svega toga Đorđe ponudio abdikaciju 27. marta 1909. godine. Novi prestolonaslednik postao je mlađi brat Aleksandar, koji tada dolazi iz Petrograda.
Svi detalji svadbe Tita i Jovanke: Venčanje koje je uzburkalo svet!
Od te abdikacije Đorđe je samo princ, ne i prestolonaslednik, a pošto je kraljev sin naziva se kraljević Đorđe. Princ Đorđe je učestvovao u oba balkanska i u Prvom svetskom ratu. Teško je ranjen u bici na Mačkovom Kamenu kod Krupnja septembra 1914. godine.
Posle smrti kralja Petra 1921. godine, vlast je i zvanično preuzeo njegov mlađi sin, kralj Aleksandar. Netrpeljivost između Đorđa i Aleksandra tada je sve više rasla. Princ Đorđe je uhapšen 1925. godine i godinama je boravio u zatvoru, montirani su lekarski izveštaji da je neuračunljiv itd. Posle ubistva kralja Aleksandra 1934. godine u Marselju, princ Đorđe se ponadao da će biti pušten na slobodu.
Međutim, knez namesnik Pavle i kraljica Marija nisu imali želju da ga oslobode i on je u zatvoru dočekao i Drugi svetski rat. Oslobodili su ga Nemci, znajući za veliku nepravdu koja mu je naneta.
Majka sultanija (71), najlepša Turkinja: Život usamljene, ali moćne žene! (FOTO)
Posle Drugog svetskog rata nova komunistička vlast sve članove dinastije Karađorđević (koji su bili u izgnanstvu) proglasila je državnim neprijateljima, oduzela im državljanstvo i konfiskovala imovinu. Jedino je princ Đorđe ostao u Beogradu i živeo mirno u slobodi kao penzioner.
Čini se da je komunistička vlast imala više razumevanja za njega od rođenog brata. U poznim godinama oženio se Radmilom Radonjić. Nisu imali dece. Umro je u Beogradu, u dubokoj starosti, 17. oktobra 1972. Sahranjen je u zadužbini svoga oca, crkvi sv. Đorđa na Oplencu kod Topole. Pored njega je sahranjena i njegova žena Radmila.