Deca koja piju sojino, bademovo ili bilo koje drugo mleko koje nije kravlje, u proseku su niža od svojih vršnjaka, pokazalo je istraživanje.
U studiji kanadskih naučnika učestvovalo je 5.000 dece i ustanovljeno je da su deca koja izbegavaju kravlje mleko niža od svojih vršnjaka. Autor studije dr Džonatan Megvajer iz bolnice St. Michael’s i njegove kolege rezultate istraživanja objavili su u časopisu The American Journal of Clinical Nutrition.
Po postojećim zdravstvenim smernicama, savetuje se da se kravlje mleko ne daje deci mlađoj od godinu dana, jer je teško probavljivo.
Za one starije od godine, međutim, kravlje mleko je veoma korisno za razvoj mozga i kostiju jer je bogato masnoćama, proteinima i kalcijumom.
Profesor dr Vujčić savetuje: Manite se hrane upakovane u folije, dajte deci domaće kuvano jelo!
Razlika se vidi već s tri godine
Kanadski naučnici analizirali su prehrambene navike 5.034 dece u dobi od dve do šest godina, među njima i dnevni unos kravljeg i drugih vrsta mleka. U poređenju s decom koja su konzumirala kravlje mleko, ona koja to nisu činila bila su niža. U proseku je trogodišnje dete koje je dnevno pilo tri čaše kravljeg mleka bilo 1,5 centimetar višlje od deteta koje je pilo tri čaše nekog drugog mleka.
Iako studija nije bila namenjena utvrđivanju mehanizma koje uzrokuje niži rast kod dece koja ne piju kravlje mleko, naučnici pretpostavljaju da bi razlog mogao biti niži nivo proteina u takvim vrstama mleka.
Na primer, dve šoljice kravljeg mleka sadrže 16 grama proteina, što ispunjava dnevnu potrebu trogodišnjaka za proteinima. Sa druge strane, dve čaše bademovog mleka sadrže svega četiri grama proteina.
Ipak, gorući problem i prepreka kod roditelja da deci slobodno daju kravlje mleko jeste to što naučnici upozoravaju da je kupovno kravlje mleko puno antibiotika i hormona.
Majka koja je pljunula na današnji način vaspitanja dece: Ja sam tebe rodila, ne ti mene!
