Kada je u pitanju postavljanje granica sopstvenom detetu, mnogi roditelji se vrlo teško nose sa zabranama, jednostavno zato što svom detetu žele da pruže sve, neretko i ono što sami nikada nisu imali. Zato je izgovaranje reči „ne" nešto što ne biste želeli da bude deo vaše svakodnevice, ali davanje svojevrsnih pravila o ponašanju detetu je neophodan i sastavni deo vaspitanja. S tim treba početi u ranom detinjstvu (do šeste godine) jer tada deca mnogo lakše prihvataju određena pravila nego kada su starija. Međutim, korišćenje negacija će imati suprotan efekat. Ako detetu kažete da nešto ne sme, obično postižete upravo suprotno. Psihologija pokazuje da deca lakše prihvataju pozitivne afirmacije. One podižu samopouzdanje i veru u sebe, pa dete mnogo lakše radi ono što mu je rečeno na pozitivan način.
Uostalom, zapitajte se i kako biste vi reagovali da vam neko daje instrukcije kako treba nešto da radite. Da li biste lakše prihvatili ono objašnjenje koje uključuje pozitivne rečenice i smiren ton osobe koja govori ili nadvikivanje i zabrane koje uključuju negaciju? Da bi se postigao pozitivan efekat u odgoju i da bi se držalo postavljanja određenih granica, potrebno je izbaciti reč „ne" iz roditeljskog rečnika i okrenuti se drugim metodama koje će dugoročno imati pozitivne efekte, čak i kada dete odraste. Naime, tako će deca učiti kako se zauzeti za sebe, kako savladati prepreke koje će se pre ili kasnije naći na njihovom putu, kako se nositi sa situacijama koje se ne odvijaju onako kako bi oni želeli i kako voditi računa o osećanjima i postupcima drugih.
Osim toga, kada deca imaju jasno postavljene granice, osećaju se sigurnije, polako preuzimaju veću ličnu odgovornost te ujedno imaju iskreniji odnos s roditeljima. Evo kako se to može postići na nekoliko načina.
1. Koristite ja-poruke
Tzv. ja-poruke su jedna od najefektnijih metoda vaspitanja i deo pozitivnog roditeljstva. Te se poruke usmeravaju na ponašanje, a ne na samo dete kao osobu i daju mu do znanja kako se vi osećate kada ono radi nešto što se smatra neprimerenim. Ja-porukama ne ugrožavamo dete nego mu dajemo do znanja da njegovo ponašanje nije u redu, a ne da on sam ne valja. Na primer, ako se nađemo u situaciji u kojoj dete odbija da uradi domaći, ne bi trebalo da vičemo na njega i govorimo mu da je kažnjeno ako isti ne uradi ili da će biti najgori u razredu. Naprotiv, trebalo bi da kažemo nešto ovako: „Tužna sam kada ne radiš domaći. Bojim se da će ti to napraviti probleme sa učiteljicom." Ili, ako dete ne želi da sredi svoju sobu, ja-poruka može da glasi ovako: „Primetila sam da ne sređuješ svoje igračke, a dogovorili smo se da hoćeš. Kada to ne uradiš, čini mi se da me ne poštuješ."
2. Pokažite detetu kako se radi ono što želite od njega
Ako vaše dete, na primer, u besu kada ne uspeva da se igra kako treba ruši sve igračke pred sobom, nećete postići pozitivnu promenu ako mu kažete da se to ne radi.
Umesto toga odvojite pet minuta i sami mu pokažite kako se to radi. Na primer, pokažite mu kako od kockica može da se napravi kuća, kako treba složiti plišane igračke, kako treba oprati zube i slično. Deca uče po modelu, pa će pokazivati onakvo ponašanje kakvo nesvesno upijaju od ljudi oko sebe, naročito roditelja. Budite dobar primer.
3. Predložite detetu druga rešenja
Nalik tome da detetu budete primer jeste i to da mu ponudite različita rešenja koja su drugačija od onoga što trenutno radi, ako je takvo ponašanje nepoželjno.
Ako dete, na primer, počinje da čupa cveće, ukažite mu na to da postoji drugačiji način brige za biljke. To, istovremeno, može da bude i sjajna prilika da dete samo otkrije šta sve može i kako njegovi postupci utiču na svet oko njega, kao i za razvijanje empatije prema drugim živim organizmima. Kako bi dete shvatilo važnost biljaka u našim životima u predškolskom uzrastu, možete zajedno da njim da zasadite neku biljku i posmatrate kako se razvija. Isto važi i ako dete čupa za rep kućnog ljubimca. Ukažite mu na to da su životinje živa bića kojima je potrebna naša pomoć.
4. Izbegavajte poređenje sa drugom decom
Kada pokušavate svom detetu da postavite jasne granice, najgore što možete da uradite jeste da ga poredite sa drugom decom, bilo da se radi o braći i sestrama ili deci iz vrtića. Svako dete je jedinstveno i ono toga mora da bude svesno. Ako detetu govorite da nešto ne sme da se radi na određeni način i neka samo pogleda kako to radi njegov brat, sestra ili prijatelj, samo ćete narušiti detetovo samopouzdanje i stvoriti osećaj da nije dovoljno dobro, što će dovesti do još veće neposlušnosti u želji za traženjem pažnje. Uvek dete gledajte kao posebnu jedinku koja ima sopstveni put razvoja i otkrivanja sveta oko sebe.
5. Dobro ponašanje nagradite, ali ne uslovljavanjem
Rečenice poput „Ako ne središ svoju sobu, nećeš dobiti sladoled" treba izbegavati. Ne samo da takvo nagrađivanje pozitivnog ponašanja može da izazove probleme u odnosu sa hranom u odraslom dobu, nego detetu šalje i poruku da je dovoljno dobro za nešto samo ako se ponaša na određeni način. Da, dobro ponašanje treba nagraditi, ali nikako hranom ili uslovljavanjem. Ako se dete ponaša dobro, nagradite ga igrom, odlaskom u park ili posetom drugarima i na licu mesta mu objasnite da je to nagrada za dobro ponašanje.
Stil/ najboljamamanasvetu.com
NE PROPUSTITE
Bonus video:
