U Švedskoj je stvar potpuno drugačija nego u Srbiji kada seslave dečiji rođendani.
Kada je u Srbiji detetu rođendan, njegovi roditelji slave, neki čak dižu i kredit za proslavu rođendana, dok je pravilo da taj koji slavi počasti druge. Prvo, da vidimo o čemu razmišlja jedan prosečan Srbin ili Srpkinja kad počne da se bliži dan dečjeg rođenja.
Ukoliko imate malo dete ili pak tinejdžera koji će ove godine napuniti 18 godina, sigurno radite još jedan posao – jer slaviti detetu rođendan je veliki udarac na budžet i uključuje sledeće stavke:
– unajmiti igraonicu (sa pićem i keteringom ili bez njega)
– naručiti ketering – za decu i za roditelje
– počastiti decu u vrtićkoj grupi ili razredu
– spremiti hranu i tortu za kućne goste – za babe, dede, tetke koju navrate da detetu donesu poklon
– poneti bar bombonjeru za kolege na poslu jer ste izašli ranije ili pak imali slobodan dan
Suma sumarum – bar još jedna plata. Možda kredit?
O žurki za punoletstvo ne treba ni razgovarati.
A da žive u Švedskoj – roditelje bi manje bolela glava, sudeći po jednoj objavi na platformi X.
Evo šta u njoj piše.
„Dnevna doza Švedske:
Kada je rođendan detetu, ne sme da se ‘časte‘ druga deca iliti nema da donosiš neku hranu sa strane u vrtić. Vrtić sam posluži malo ekstra voća, a slavljeniku pevaju pesmu i dobije balone i krunu koju je sam ukrasio.
Pri upisu u vrtić se popuni jedan formular s pitanjima poput – kakvo je vreme bilo kada se dete rodilo, koje vesti su obeležile taj dan, ko je prisustvovao porođaju i slično. I sva pitanja su s ciljem da na dan rođendana deteta mogu da ispričaju priču kakav je dan bio kad se rodio.“
„Iskreno mislila sam da i ovde može tako, videćemo da li će se nešto promeniti u starijoj grupi i kasnije u školi. Ne znam sad da li je to neka praksa, ali tako je u našem vrtiću. Baš lepa ideja za rođendan“, napisala je na mreži X, korisnica Gigi čije dete slavi rođendan, pa dodala: „Što se mene tiče bitno da je vaspitačima i deci to ok, tako da poštujem skroz. Nego rasla devedesetih kad je sve moglo, pa mi neobično.“
A neki od komentara bili su:
„Kod nas služe vafle, i slavljeniku naprave krunicu i dobije neki čestitikicu. Ako donosiš nešto, mora upakovano. U školu možeš da poneseš poklončiće, bombone, mafine ili nešto da počastiš, svi nose različito, ali je praksa da slavljenik časti.“
„Ima smisla. Religija, alergija, salmonela, nekome ne daju slatkiše roditelji… vrtić bi snosio odgovornost da se nekom detetu nešto desi pa mi to sa nedonošenjem hrane ima smisla. Nemam ništa protiv ni ovog našeg, samo eto to pravilo je meni ok.“
Dakle, nema u vrtiću velike papirnate pinjata torte pune bananica, bombonica i keksa – jer ni kod nas ne sme u vrtić ništa što nije upakovano ili ono što je spremljeno u domaćoj radinosti – tamo se slavi kontekst: dan kada je neko rođen – rođendan.
I da, čuvena je priča da se za poklon za rođendan drugaru ne izdvaja više od 10 evra – jer se tamo deca uče da se ljubav ne kupuje.
Stil/Zadovoljna
