Tokom više od 20 godina, niz ubistava žena i devojčica proganjao je delove Francuske i Belgije, ali možda je najviše od svih šokiralo ubistvo devetogodišnje Estel Muzin.
Između 1987. i 2003. godine, najmanje 11 ljudi je nestalo širom regiona, a u početku se činilo da su slučajevi nepovezani.
Prva žena nestala je u decembru 1987. godine u Oseru u Francuskoj. Druga žrtva nestala je 150 kilometara dalje u predgrađu Pariza 1988.
Još jedna žena nestala je u Oseru iste godine, ali je više njih nestalo dalje na severu u Šalon an Šampanju (1988) i Šarlvil Mezjeru (1989). A onda su žrtve nestale u Belgiji.
Nakon što je osam žena nestalo od 1987. do 1990. godine, došlo je do desetogodišnje pauze, ali su onda žrtve ponovo počele da nestaju 2000, 2001. i 2003. godine.
Od svih mesta na kojima su žene nestale, samo dva su se pojavila na spisku više od jednom: Oser (tri žene) i Šarlvil Mezjer (dve žene). Kada se unesu na mapu, lokacije su raspoređene na ogromnoj površini od 55.586 kilometara.
Iz ovoga je jasno zašto je nadležnima bilo teško da ih povežu sa napadačem - serijskim ubicom Mišelom Furnijeom, poznatim kao "Zver iz Ardena" (Ardenski čudak, zver).
Najzad uhapšen 2003. godine u Belgiji, Furnije je osuđen na doživotnu kaznu zatvora 2008. godine zbog ubistva i silovanja ili pokušaja silovanja sedam tinejdžerki i mladih žena, nakon što je priznao da je ubio nekoliko.
Furnije će biti ponovo osuđen nakon što je priznao još ubistava, a priznao je još tri za koja nikada nije osuđen - uključujući 20-godišnju britansku učiteljicu Džoanu Periš, koja je ubijena u Oseru 1990.
Od svih užasnih ubistava, jedno se posebno isticalo - ubistvo devetogodišnje Estel, koja je nestala 2003. godine. Gde je njeno telo ostalo je misterija do danas.
Estel je bila najmlađa od njegovih žrtava, a njen nestanak je upoređen sa nestankom Medlin Meken, trogodišnje devojčice iz Britanije, koja je nestala 2007. godine.
Kao i kod Meken, koja je nestala u Portugalu, Estel je nestala bez traga, ostavljajući istražitelje zapanjenim dok je privukla pažnju javnosti i medija.
Estel se vraćala iz škole 9. januara 2003. godine u Germantesu. Poslednji put je tog zimskog dana viđena ispred pekare na putu do kuće njene majke Suzane Muzin.
Suzana, koja je bila usred razvoda od oca devojčice Erika, prijavila je nestanak policiji tog dana oko 19 sati.
Istraga je trajala 17 godina, izazvala veliku medijsku pažnju u Francuskoj, a ipak nikada nije zaista otkrila šta se dogodilo Suzaninon ćerki.
Pet meseci nakon nestanka, policija je imala osumnjičenog - Mišela Furnijea.
On je uhapšen u junu u Belgiji kao osumnjičeni u slučajevima nestanka drugih mladih žena i devojčica.
Ubica, koji je kasnije priznao fasciniranost devicama, uhapšen je nakon što je 13-godišnja devojčica uspela da pobegne iz njegovog kombija.
Međutim, nakon što su ga detektivi istražili kao osumnjičenog u Estelinom slučaju, policija ga je odbacila jer se činilo da ima alibi: telefonski poziv je obavljen iz njegove kuće u trenutku kada je devetogodišnjakinja nestala.
Uprkos alibiju i poricanju bilo kakve umešanosti, Furnije je ponovo postao osumnjičeni kada je policija pronašla video snimak i fotografije Estel na njegovom kompjuteru.
Ovo se i dalje nije smatralo dovoljnim, a 2007. policija je odustala od slučaja protiv Francuza, pozivajući se na telefonski poziv i nedostatke dokaza.
Policija je tokom godina ispitala brojne svedoke i pretražila mesta, ali nisu pronašli nikakav trag od Estel.
Furnije je u međuvremenu osuđen zbog drugih zločina na doživotnu robiju.
Što se tiče slučaja Estel, prošlo je još 10 godina bez značajnijeg razvoja, dok konačno - posle više od 17 godina - Furnije nije priznao i njeno ubistvo.
Prema tadašnjim izveštajima francuskih medija, njegovo priznanje usledilo je nakon što mu je njegova sada bivša supruga Monika Olivijer oborila alibi, rekavši da je poziv koji je stigao iz njihove kuće na dan kada je nestala zapravo ona uputila.
Navodi se da je rekla sudiji da je pozvala na zahtev svog muža.
U januaru 2020. ponovila je svoje komentare istražnom sudiji, rekavši im da je uverena da je Furnije ubio Estel.
Iskopavanja su bila planirana 2020. na dve lokacije u Ardenima kako bi se pronašli tragovi Estelinih posmrtnih ostataka, a Furnije je pred sudijom tvrdio rekao da ga "tretiraju kao krivca".
Sprovedene su dalje istrage i pronađeni su delimični DNK tragovi Estel na dušeku u kući Furnijerove sestre.
Konačno, celom svetu se činilo da će pravda biti zadovoljena za ubistvo Estel. Ovi nadi su pali u vodu kada je 10. maja 2021. u 79. godini, najozloglašeniji francuski ubica umro nakon što je primljen u bolnicu, odnevši u svoj grob tajnu gde su sakriveni ostaci Estel.
Njegova supruga, Monika Olivijer, koja je dobila doživotnu kaznu kao saučesnik u nekoliko slučajeva ubistva, i danas je živa.
Udovica je optužena za pomaganje i podržavanje otmice i ubistva Mari-Anđele Domeke 1988. godine i devojke Džoana Periš 1990. godine.
Treća optužnica je za saučesništvo u nestanku devetogodišnje Estel Muzin 2003. godine.
Porodica se nada da će ona najzad otkriti šta se desilo Estel.
