Mirjana Lazić Todorović, ponosna majka troje zdrave dece uzrasta od pet godina, deli svoju priču o nizu izazova koje je preživela tokom porođaja i postporođajnog perioda.
"Moja trudnoća je bila označena kao visokorizična. Sve je teklo glatko sve do tridesete nedelje, kada su se stvari promenile. Hitno sam prebačena u UKC Bana Luka zbog kontrakcija. Nakon što su se kontrakcije stabilizovale, ostala sam pod pažnjom stručnjaka radi održavanja trudnoće. Prisiljeni su me na odmor," izjavljuje Mirjana Lazić Todorović iz Bratunca, u Republici Srpskoj.
Zahvaljujući vantelesnoj oplodnji, Mirjana je nosila trojke, što je povećavalo rizik od prevremenog porođaja.
"Na redovnom pregledu 22. oktobra 2018. primetili su da se jedna od beba smirila i odlučili su da me hitno porode. Tako je u 13:20 rođena Ana, teška 2050 grama, zatim u 13:21 Đorđe, težak 1500 grama, a samo minut kasnije, u 13:22, rođen je Petar sa samo jednim kilogramom i trideset grama."
Od tog momenta, počinje neustrašiva borba za Petarov život.
"Naše bebe su došle na svet u 33. nedelji trudnoće, i tada je počela naša istinska borba - borba za Petarov život," reči su kojima Mirjana nastavlja svoju priču.
Sve tri bebe su na početku bile u inkubatoru. Ana i Đorđe su od samog rođenja bili stabilni i ubrzo su sa odeljena intezivne nege prebačeni na odeljenje poluintezivne nege.
- Petar je ostao na odeljenju intenzivne nege. Imao je niz komplikacija (urinarnu sepsu, lošu krvnu sliku, krvarenje na mozgu drugog stepena itd) i njegovo zdravstveno stanje je bilo ugroženo.
I ma koliko da je bilo teško, Mirjana je znala da će na kraju sve biti u redu. Taj osećaj je nije napuštao od momenta kada je saznala da je njena beba preživela na porođaju. Nadljudsku snagu su joj pružala deca, hranili je ogromnom ljubavlju, a bodrila je i ona njih.
- Petrove dijagnoze su se nizale, a on se hrabro borio da pobedi svaku od njih. Imao je čak 30 transfuzija.
To su za Mirjanu i njenog supruga bili najemotivniji i najstresniji dani u životu, kako i sama kaže.
- Na svaka tri sata sam išla kod beba i svaki put sam proživljavala strah, da li cu Petra zateći u inkubatoru. Sada čvrsto verujem da je taj njegov majušni prstić bio čarobni štapić koji je svakim danom stvarao novu čroliju u našim životima - opisuje Mirjana momente kada bi sa suprugom dodirivala inkubator, a Petar reagovao na to.
Zahvaljujući doktorima, njihov Petar je sada zdravo dete
Mirjana je 12.12.2018. godine napustila UKC Banja Luka sa Anom i Đorđem. Petar je iz bolnice izašao 27. decembra 2018. godine. Na UKC je bio 67 dana.
Posle su usledile redovne kontrole i fizikalna terapija. Godinu dana smo sa bebama radili vežbice i zahvaljujući upornosti i istrajnosti Ana, Đorđe i Petar su zdrava i vesela deca, bez ikakvih posledica.
- Zahvaljujući mom malom borcu i doktorima sa odeljenja intezivne nege, moj Petar je sada živ. U razvoju kognitivno nije zaostajao, ali motorički da. Prohodao je sa 18 meseci. Sad nisu uočljive nikakve razlike. Nemirko je pravi i uvek zasmejava brata i sestru.
Imala je i posebnu poruku za roditelje čije bebe vode bitku u kojoj je Petar pobedio:
- Neka samo pokušaju da budu pozitivni, jaki, istrajni, da veruju u svoje mrvice i da ne pokleknu i ne gube nadu, jer su oni, iako tako sićušni i sa mnoštvom komplikacija veoma jaki i veliki borci, hrabriji čak i od većine nas odraslih, završava Mirjana svoju priču.
