Milica Pavlović, sa svojih 60 godina, ostavila je trag svoje patnje i hrabrosti kroz pisani trag životne ispovesti. Njena otkrivena sveska otkriva bolnu priču o godinama koje je provela u neizrecivom strahu i nasilju, koje je trpela od svoga muža Nebojše iz Varvarina.
Kroz njene reči oseća se stradanje koje je dugo skrivala od očiju sveta. Dobijala je batine bez ikakvog objašnjenja, a prestravljena, nije smela ni da pita zašto. Uporna borba za preživljavanje je ostavljala duboke ožiljke na njenom srcu i duši.
Iako je suočena s nepojmljivim nasiljem, Milica je odlučila da zadrži svoj glas i patnju izvan dometa znatiželjnih pitanja. Njegova majka je bila svedok njenog bola i bezizlaznosti, pa je Milicu molila da ode, da ne mora i ona podnositi nasilje pored nje.
Ova hrabra žena je pokušala da pronađe oslobađajuću snagu u pisanju, verovatno u nadi da će njene reči pronaći put ka slobodi. Međutim, tragično je da je njena ispovest otkrivena tek nakon što je zauvek prestala govoriti, kada je izgubila svoj život pod rukama osobe koja joj je nanosila patnju.
Njeno srce i duša su sada slobodni od bola, ali ispovest koju je ostavila iza sebe postala je svedočanstvo o hrabrosti, borbi i potrebi za promenom. Njena priča je postala glas svih onih koji trpe u tišini, podsećanje na važnost osnaživanja i zaštite žrtava nasilja.
Neka Milicina hrabrost podstakne druge da otvore svoja srca i pokažu solidarnost prema onima koji su suočeni s nasiljem, jer svako zaslužuje da živi u ljubavi, poštovanju i bez straha.
"Dobijala sam batine, a nikada nisam smela da pitam zašto. Sada imam 60 godina i sama se pitam kako sam još uvek živa. Dok me tuče ne smem da pitam ni zašto me tuče. Njegova majka me molila da odem, jer ako ona mora da trpi nasilje, ne moram i ja", ovo je ispovest koju je Milica Pavlović napisala nekoliko dana pre svoje smrti, a koju je na njenoj sahrani čitao njen unuk.
Milica je u jednom momentu počela da piše svoju životnu ispovest koja je pronađena nakon što je ona ubijena. U ovoj svesci ona je opisala nasilje koje je trpila od svoga muža.
Na prvoj strani sveske stoji: "Savet svim ženama sveta koje trpe nasilje, jer to pričam iz iskustva svog života." Ovo je knjiga istine i pokajanja jedne napaćene žene. Iza ovih reči krije se nada da će tim rečima moći da pomogne drugim ženama koje godinama trpe nasilje od svojih muževa. Poslednja rečenica ove ispovesti glasi: "Nema bolje sutra kod takvih ljudi".
Kada je pročitao ovu rečenicu, glas njenog unuka se slomio i on je zaplakao.
Đurđic je pravoslavni praznik koji se slavi se praznuje 16. novembra i česta je porodična slava u Srbiji. U narodu je ovaj praznik poznat i kao "Mali Đurđevdan."
Milica i Nebojša Pavlović iz sela Varvarin kod Kruševca su bili u braku preko 30 godina. Ipak, taj brak nije valjao od samog početka. O ovome svedoče Miličine reči, zapisane kod nje u ispovesti u svesci
"Bila sam mlada, bila sam lepa, ali me život odveo ko da sam slepa. Zaljubila sam se na prvi pogled u čoveka koga nijedna žena ne bi mogla izdržati. Prvog dana braka on je pio u velikim količinama i bio je mnogo nasilan. Majku je tukao samo zato što mu je govorila da se otrezni. Da majka jednom u životu može da ga vidi treznog."
U braku su dobili dvoje dece, ćerku Oliveru i sina Olivera.
Milica je godinama trpela nasilje, a onda se razbolela. Jedna od njenih rođaka je svedočila da je Milica od stresa dobila tumor na glasnim žicama koji je odstranila, i cistu na mozgu.
"Toliko zlopaćenje jadne žene je negde moralo da se ispolji", reči su mnogih ljudi koji su poznavali ovu porodicu.
Ipak, 2013. godine Milica je rešila da stavi tačku na ovaj teror. Nebojša je tada pretukao Milicu, napao njenu ćerku Oliveru i njenu ćerku. A na Oliverinog sina je potegao nož. Ćerka Olivera tada je prijavila oca Nebojšu centru za socijalni rad u Varvarinu.
Po cići i zimi izbacio ih je sve iz kuće. Oni su tada spavali u komšiluku.
Tada su ga ćerka i žena tužile, ali se Nebojša nije pojavio na sudu. Njegov advokat je tvrdio da je Nebojša bolestan.
Sedoci govore da je on išao i pio i svima pričao kako će ubiti Milicu. Rođaci pričaju da je Nebojša uz sebe uvek imao nekoliko noževa. Dodatno je zarađivao jer je tranžirao svinje.
Istim nožem kojim je ranije napao unuka, na dan svoje krsne slave Đurđic, Nebojša je preklao suprugu Milicu. Bukvalno.
Poznanici pričaju da je on oduvek bio nasilan. Milicu je zlostavljao na razne načine. Dovodio je ljubavnice u kuću i od nje tražio da im sprema večeru.
Milicin sin Oliver je majci napravio drugu kuću u istom dvorištu, pa su živeli odvojeno.
Ipak, te zime 2015. godine Nebojša i Milica su se dogovorili da zajedno proslave krsnu slavu. Tako što će on prvi dan da zove svoje goste, a drugi dan je trebalo da bude rezervisan za njene prijatelje.
Da će se dogoditi takva tragedija niko nije slutio.
Taj dan kada je Nebojša ušao u kuću i video ženine goste, pukao mu je film. Ispostavilo se da je Nebojša po sopstvenom priznanju, godinama unazad planirao da ubije Milicu. Nije sve do te slave.
Tog dana je naočigled 10-ak gostiju koji su bili na ručku, uključujući i njihovu ćerku Oliveru i unuke i snaju, Nebojša je bukvalno preklao Milicu.
Nesrećna žena preminula je na putu do bolnice.
Nebojša je priznao da je počinio ovaj zločin, a kao motiv je naveo višegodišnje bračne nesuglasice. Komšije su tvrdile da je upravo alkohol razlog koji je uništio porodicu Pavlović.
Nebojša je mesec dana nakon što je zaklao suprugu, pronađen mrtav u svojoj ćeliji u Varvarinu.
Koji su jasni signali da je muškarac nasilan?
Vrlo je važno da još na samom početku prepoznate potencijalnog nasilnika i uočite promene u ponašanju pre nego što dođe do tragedije.
Prvi znak
Ljubomora je nešto što će se prvo izraziti, kroz sitnice. Patološki se vezuje za žrtvu i tako stvara sliku da je ono što je ''njegovo'' ne sme da daje prostor drugima. Bilo da su to drugarice, prijatelji, rodbina, prema svima će osećati ljubomoru.
Drugi znak
Već na početku želi da ubrza priču i tako insistira na zajedničkom životu, braku, jer ne dozvoljava da ga dovoljno dobro upoznate te svesno ili čak nesvesno prirpema teren za nasilje.
Treći znak
Konrola je u svakom obliku i smislu. Od toga šta ste pojeli, obukli, gde ste otišli, pa sve do toga kakve su osobe u vašem okruženju. Odvajaće vas postepeno od porodice, društva, i ubeđivati kako je baš on taj koji vama želi najbolje. Zabrana druženja, izlazaka, kog nasinkila se podrazumeva.
Četvrti znak
Krivica je uvek na vama, prosto šta god da se desi, bilo da je neka nebitna nesuglasica ili ozbiljna svađa vi ste uvek krivi. Od banalne do krucijalne stvari, uvek ćete osećati križu savesti, jer će vas toliko izmanipulisati da ćete zaista misliti da ste vi krivi.
Peti znak
Konstanstna promena raspoloženja. U jednom trenutku je super raspoložen, ''voli'' vas najviše na svetu, dok u drugom pazite šta da kažete da ga ne biste povredili. Istina je ta da osoba ne pati ni od kakve mentalne bolesti, već sa tim toplo-hladnim igricama uspostavlja kontrolu nad vama.
Šesti znak
Patetika mu je apsolutni džoker u rukavu. Kada žrtva spozna donekle u šta se uplela, kreću nesprestane poruke, plakanje, obećavanje kako se promeniti. Nažalost, uglavno se sa tom pričom žrtve i vraćaju u začaran krug.
Sedmi znak
Fizičko nasilje je već jako očigledan i evidentan znak da treba da bežite. Kada jednom dođe do obračuna, samo će se kasnije nastavljati.
Veoma je bitno da naglasimo da nasilje može biti samo i mentalne prirode, ali da ishod takođe može biti tragičan po samu žrtvu.
Ukoliko znate nekoga da se nalazi u ovakvoj situciji, ili ste možda i vi sami u njoj, obavezno potražite stručnu pomoć i sprečite tragediju na vreme! Pozovite SOS telefon 0800 - 35 00 36 - *ovo je broj SOS telefona licenciranog od Ministarstva za RZBSP.
