Diplomirali ste savremeni dizajn, a dok ste studirali, mislili ste da ćete se baviti modom. Kako i zašto ste odabrali baš kostimografiju?
Počela sam da asistiram Ljiljani Dragović na predstavi Kanjoš Macedonović i zaljubila se u pozorište. Od Ljilje sam naučila kako da se postavim prema glumcima i kako da razgovaram s rediteljem. Naučila me je da imam stav i mišljenje, da se kostimom bavim kao delom režije, a ne pukim kreiranjem, i to je bilo to. Egon Savin me je pozvao da radimo Lažu i paralažu i ja sam istog dana dala otkaz u Jugoexportu gde sam radila kao dizajner.
Pored talenta, koliko je sreća zaslužna za vaš uspeh?
Tačno pamtim dan, mesto pa čak i kako sam bila obučena kada su me pozvali za prvu italijansku koprodukciju. Posle sam radeći za Film 87 upoznala Milenu Kanonero, od koje sam naučila sve što znam o radu na filmu. Morate imati i srećnu zvezdu, ali vam ni deset srećnih zvezda neće pomoći ako niste spremni da radite po 20 sati, ustajete u tri noću, završavate posao sledećeg jutra u tri, farbate rukavice za statiste u ponoć i ređate mašne po cipelama, iako znate da se nikada nećete naći u kadru...Na nedavno završenom Sterijinom pozorju dobili ste Sterijinu nagradu za kostimografsko ostvarenje za predstavu Konstantin. Kakav odnos imate prema nagradama, koliko vam one znače?
Imala sam sreću da nagrade dobijam kao mlad kostimograf i moram priznati da su mi mnogo značile. Bile su potvrda da je to što radim dobro i da ljudi to cene. Ovo mi je četvrta Sterijina nagrada. Prvu sam dobila sa 26 godina za Kir Janju. Sećam se koliko sam tada bila ponosna! Dobila sam puno nagrada, a opet, dešavalo se da neke od mojih najboljih predstava nisu otišle na najznačajnije festivale.
Radili ste na filmu Marija Antoaneta za koji je Milena Kanonero dobila Oskara za najbolji kostim. Da li ste ponosni zbog toga što ste deo tima koji je dobio tu zlatnu statuu, koliko je ovaj Oskar i vaš?
Ogroman tim je radio na kostimima za Mariju Antoanetu. Ja sam na taj posao jako ponosna, jer je bio prvi film u kom mi je Milena s punim poverenjem ostavljala radionicu dok je ona bila na setu. Radili smo zaista mnogo i iscrpljujuće, ali smo bili svesni da je rezultat izvanredan. To što sam s Milenom bila na dodeli Oskara i prisustvovala tom magičnom trenutku za mene je najbolja nagrada za sav uložen trud.
Na osnovu čega ste pravili kostime za film Marija Antoaneta, šta vas je inspirisalo?
Pripreme su bile zaista duge i temeljne. Preko šest meseci smo skupljali dokumentaciju, birali materijale, pravili razrade za promene kostima. Sofija Kopola je na početku priprema donela kolačiće makaruns koji su divnih, pastelnih boja i rekla da bi volela da to bude koloristička paleta filma. Ispostavilo se da je to bila vrlo dobra indikacija.
Radili ste s mnogim holivudskim zvezdama, ko je na vas ostavio pozitivan utisak i da li u toku snimanja ima druženja?
Veliki glumci su uglavnom jednostavne i drage osobe. Uživala sam radeći s Rejfom Fajnsom, Vanesom Redgrejv, Entonijem Hopkinsom, Anđelikom Hjuston, Kejt Blanšet... Pirs Brosnan nas je apsolutno sve osvojio svojom spontanošću i neposrednošću. Sjajan, sjajan čovek!
Kompletan intervju pročitajte u najnovijem StilBook-u.
