Do dana današnjeg, čak i nakon Mišel Obame, najpoznatija, najvoljenija i svakako najcenjenija prva dama Sjedinjenih Američkih Država je Žaklina Kenedi. Ona je od trenutka kada se, uz mladog i privlačnog supruga, pojavila u predizbornoj kampanji, bila i ostala istinska modna ikona. A ta modna ikona je između ostalog proslavila i Oskara de la Rentu, jednog od dizajnera čiju je modu volela i često nosila i kojeg je rado promovisala u javnosti.
On i danas (gotovo deset godina nakon svoje smrti) važi za jednog od najvećih kreatora svečane odeće (posebno skulpturalnih raskošnih dugih haljina) koja je odisala elegancijom, bila profinjena, ali i nosila njegov prepoznatljiv potpis mode - s pomakom.
Ko je bio Oskar de la Renta?
Danas ga svet poznaje kao američkog kreatora dominikanskog porekla, a rođen je 22. jula 1932. godine kao Óskar Aristides Renta Fialo, i to u Santa Domingu u Dominikanskoj Republici.
Majka mu je bila Dominikanka, otac Portorikanac. Bila je to porodica umetnika i pesnika s jednea, ali i političara i gradonačelnika s druge strane. Iako su za sebe govorili kako su porodica srednje klase, bez problema su mogli da priušte da sina pošalju na studije u Španiju. Otišao je kada mu je bilo osamnaest godina, kako bi studirao slikarstvo na Akademiji San Fernando u Madridu. Tamo se, umesto u slikarstvo, zaljubio u modu te je ubrzo radio modne skice za tada vodeće španske modne kuće.
Uskoro se zaposlio kod Kristibala Balensijage i do kraja života govorio kako je upravo tamo naučio sve što mu je bilo potrebno za karijeru jednog od najvećih modnih dizajnera na svetu. Ali, Španija mu je ubrzo postala premala i on odlazi u Pariz, svetsku prestonicu mode, gde doah dobija posao kod Lanvina, a zatim i u Dioru.
Ali, uprkos uspesima i pohvalama, De la Renta shvata da će veliki novac o kojem sanja zaraditi samo ako osnuje sopstvenu modnu kuću. U tome mu je pomogla Elizabet Arden. Bio je to slučajan susret na jednom balu u Njujorku, gde se okupilo evropsko plemstvo i na koji je Oskar došao s prijateljem grofom Lanfrankom Rasponijem. Arden je mladom i nadobudnom dizajneru bez mnogo okolišanja rekla kako pravi novac u modi nije u Parizu već "preko bare", te mu je ponudila posao u svojoj kompaniji. Iako se njemu samom činilo da je prešao s konja (Diora) na magarca (Arden) pokazalo se da mu je to bila izuzetno pametna odluka, jer je upravo radeći u toj kompaniji upoznao najuticajnije ljude u modnom svetu tih šezdesetih godina 20. veka, između ostalog i moćne urednice Voga, koje su odmah prigrlile egzotičnog kreatora koji je stigao s vrhunskim evropskim "pedigreom". Sve to mu je pomoglo u stvaranju svog imena u modnom poslu, a uspeh je došao brzo i bio toliko velik da ga Vog 1970. godine naziva "guruom mode".
Ipak, kod Arden je Oskar de la Renta ostao samo dve godine, da bi zatim radio za Džejn Derbi. Bio je to posao uz koji je pokrenuo modnu kuću pod svojim imenom, da bi zatim 1965. godine, kada je umrla Džen Derbi, preuzeo i tu kuću.
Među njegove najvažnije kolekcije svako spada ona iz 1967. godine, koju je nazvao "Put začina" i u kojoj je predstavio nevverovatno elegantne večernje haljine s velikim (ali profinjenim) uticajem Orijenta, da bi godinu dana kasnije s kolekcijom koju je nazvao "Belle Époque" dobio svoju drugu po redu "Coty" nagradu (prvu je dobio za "Put začina"), ali i uglednu nagradu italijanske modne industrije "Tiberius".
Bile su to kolekcije nakon kojih su mnoge slavne dame, pa i one plemićkog porekla, upravo kod De la Rente počele da naručuju večernje haljine za najvažnije događaja, pa i venčanice. To ga je stavilo na vrh liste kreatora koji ne mogu promašiti kada rade za najvažnije crvene tepihe sveta, počevši od onog na Oskaru.
Tako su se nakon plemkinja i prvih dama (nakon Džeki Kenedi, kasnije Onazis, oblačio i Hilari Klinton i Loru Buš) na njegovoj listi klijentkinja našle i mnogo glamuroznije žene, koje su trebale sasvim drugačije večernje haljine. Prve i najvažnije na toj listi bile su glumice, počevši od Kandis Bergen do Sandre Bulok, sve do Skarler Johanson, a njegove besprekorne modele obožavali su i supermodeli, ne čelu s tada vrlo uticajnom Sindi Kraford.
Od najvažnijih haljina koje je Oskar de la Renta poslao na crvene tepihe sveta, istorija mode zauvek će pamtiti nekoliko besprekornih modela. Prve od njih je svilena haljina od satena boje kože, koji je bio prekriven profinjenom crnom čipkom, koju je Nikol Kidman nosila 2013. godine u Beču na proslavi jubileja kompanije "Omega", zatim žutu satensku haljinu u kojoj je Penelope Kruz stigla na Oskare 2005. godine, kao i puder rozu svilenu haljinu s narandžastim pojasom koju je Blejk Lajvli nosila 2009. godine na Berlinskom filmskom festivalu. Ali, najnezaboravnije su ipak tri haljine iz 2014. godine, zadnje godine u kojoj je Oskar de la Renta radio i kreirao, jer umro je (od posledica karcinoma) 20. novembra te 2014. godine.
Ali, te godine Ema Votson se na Njujorškoj premijeri filma "Noah" pojavila u Oskarovoj dramatičnoj crnoj haljini od sjajne svile, dok je Džesika Čestejn na otvorenju "Deauville American Film" Festivala nosila jarko ružičastu haljinu bez naramenica, s vezenim cvetovima na prednjem delu, za koju bismo danas rekli da pripada u Barbi svetu.
Ipak, od svih tih sjajnih haljina i još sjajnijih lepotica Oskarov odlazak sa scene obeležila je Sara Džesika Parker (u jednoj od epizoda serije "Seks i grad" 2003. kolumnistkinja Keri Bredšo na poklon dobije haljinu koju joj je poslao lično Osar de la Renta), koja je na Met Gali te 2014. godine nosila njegovu crno-belu haljinu koja je na raskošnom šlepu imala njegov potpis u crvenoj boji. Te je godine tema Met Gale bila crno-beli modni svet, a upravo se ova haljina nalazi na listama najspektakularnijih modela ikada viđenih na tom najvažnijem svetskom modnom događaju.
Ali, radio je Oskar de la Renta i mnogo toga drugog osim večernjih haljina, pa je tako npr. dizajnirao i uniforme za neke od najluksuznijih hotela na svetu, a već 1973. izabran je za predsednika CFDA-e te je uveden u "Coty Hall of Fame".
Bila je to ujedno i godina kada je izabran među pet dizajnera koji su predstavljali Ameriku na spektakularnoj modnoj reviji u francuskom Versaju. Uprkos svemu ostao je Oskar de la Renta čovek koji je razumeo da veliki uspeh sa sobom nosi i veliku odgovornost, pa je tako 1982. godine deo novca odlučio da vrati svojoj rodnoj zemlji. Zajedno s bliskom prijateljicom Ksiomarom Menendez osnovao je fondaciju "La casa del niño", koja se brinula o školovanju siromašne dominikanske dece. U tu fondaciju se dobrim delom slivao i novac koji je zarađivao kada se uključio i u kozmetičku industriju, u koju je zakoračio 1975. godine kada je lansirao svoj prvi parfem koji je jednostavno nazvao "Oscar".
Tokom ranih 1990-ih primio je CFDA-inu nagradu za životno delo, a 1993. godine nagrađen je Zlatnom medaljom španskog Instituta kraljice Sofije, da bi 2000. godine dobio Zlatnu medalju "Bellas Artes" te primio počasni doktorat na Akademiji umetničkih fakulteta u San Franciscku. Nastavio je da radi i u novom milenijumu, pa je tako 2002. godine lansirao je i kolekciju nameštaja, te kao i nove parfeme, od kojih su mnogi vrlo popularni i danas jer i oni, baš kao i njegove modne kreacije, sadrže prefinjenu dozu tihog luksuza koja je najcenjenija u modnom svetu.
Prvi koji je kreirao i za "Barbie"
Barbi je rođena je 9. marta 1959. godine, kada je predstavljena na Sajmu igračaka u Njujorku, a njeno puno ime je Barbara Milisent Roberts. Do dana današnjeg nije ostarila ni dana. Ona je, naravno, Barbi, slavna lutka koja se zbog hit-filma ponovo nalazi u centru pažnje celog sveta.
Lutku je stvorila Rut Handler, u želji da devojčicama ponudi drugačiju igru i uzor koji će ih naučiti da mogu biti sve što požele - doktorke, adcokatice... (imala je više od 250 karijera) sve do astronautkinje... Naravno, danas je ona upitan uzor, jer devojčicama nudi i nerealne uzore lepote, ali i ravnopravnosti.
Ali, kada je Barbi 2009. slavila 50. rođendan, Matel je objavio kako je do tada prodao više od milijardu njenih modela, a kako se Barbi kuća (koja postoji od 1962. godine) proda svaka dva minuta.
Ta igračka koju vole i odrasli, i koja je odavno i pop-ikona, ali i jedan od najprepoznatljivijih dizajna 20. veka, privukla je i modne kreatore. Verovali ili ne, za Barbi je kreiralo više od 70 najvećih imena svetske mode, a prvi među njima bio je upravo Oskar de la Renta, i to još davne 1985. godine. On joj je napravio kolekciju glamuroznih večernjih haljina, a neke od njih još se uvek mogu kupiti i privlače veliku pažnju kolekcionara iz celog sveta. Iz te prve kolekcije najteže je pronaći originale, posebno ako su još i u originalnim pakovanjima, a stručnjacu tvrde da takve lutke danas dostižu cene i od nekoliko hiljada dolara.
