Jednom se piscu Marku Tvenu dogodila sledeća situacija: nastupao je pred gomilom ljudi čitajući svoje priče. A prijatelj mu je skrenuo pažnju da u prvom redu sedi veoma ozbiljan stariji gospodin: "Ako ga nasmeješ ili ganeš do suza, uspeo si! To znači da su tvoje priče hit i da ćeš sigurno prodati knjigu." I pisac se trudio! Oh, kao je samo pokušavao! Izražajno je čitao najtužnije priče o ljubavi i slomljenom srcu. Zatim je pričao najsmešnije priče, dok je publika vrištala od smeha. Svi su divno reagovali, ali stariji gospodin, ravnodušnog lica, samo se mrštio. Ništa ga nije ganulo, ali ni nasmejalo.
Pisac je sasvim klonuo. Bio je sasvim demoralisan.... A onda mu je prijatelj rekao da je sve to bila šala. Starac koji je sedeo u prvom redu, bio je gluv kao top. Nije ni reči čuo. I dok se pisac tudio iz petnih žila da ga nasmeje ili rasplače svojim pričama, on ništa od toga nije čuo.
NE PROPUSTITE
Ovo je ružna šala, ali upravo se to događa u našem životu: borimo se da izazovemo osećanja kod potpuno "gluve" osobe. Ulažemo mnogo napora, pokušavamo da mu objasnimo sebe i svoje postupke, pružamo mu ruke u nadi da ćemo naići na razumevanje, a dobijamo samo prazan pogled. On te ne razume, on te ne čuje. I tvoj uporan trud i napor to neće promeniti. Niko tu nije kriv. Takva osoba je jednostavno takva. I morate sebe da zaustavite kako ne biste izgledale patetično ili smešno. Da ne izgubite samopoštovanje, jer postoje drugi ljudi koji će te razumeti, čuti, ali i ceniti. Ali koliko žena celu sebe poklanja "gluvom" muškarcu? I strašno su uznemirene što on ne reaguje. Pa onda misle, možda treba malo jače da se potrudim? NE, draga moja. Treba da živiš za one koji te čuju. Razumeju. A ne kriviti "gluvog" čoveka.
Zato čitaj taj svoj životni tekst onima koji su zainteresovani, koji hoće da čuju. Ne obraćaj pažnju na onog jednog koji ne želi ili ne može da čuje.
(autor Ana Kiriakova, prevod Stil.kurir.rs)
