Koliko sam puta samo ležala na mokrom podu kupatila sklupčana, braneći se od njegovih napada dok je on vrištao: "Prestani da plačeš kao beba. Ti si luda. Niko te ne bi trpeo kao ja!"
Koliko puta sam se smirivala brojeći svoje udisaje, vraćajući se u stvarnost tokom napada panike izazvane njegovim vrištanjem na mene? Ali nikad me nije udario.
Ne mogu više da nabrojim momente, sate, dane i mesece koje sam provela u kupatili crvenih, otečenih očiju smirujući svoj strah izazvan njegovim dranjem, galamom i psovanjem.
A on je bio samo na metar od mene, mirno spavao dok sam ja iznova i iznova sebi postavljala pitanja:
"Kako sam postala ova žena? Kako mi se moglo dogoditi ovo? Kako sam to sebi dopustil? Kako? Kako? Kako?"
Oprostila mu brutalno prebijanje: Ne ljutim se na njega, uvek ću ga voleti!
Koliko puta sam se pogledala u ogledalo i nisam mogla da se prepoznam? Koliko mržnje može da podnese jedna slomljena žena? Ali nikad me nije udario.
Koliko puta sam nakon napada dopuzala u krevet i zaspala mrtvim snom, probudila bih se sa njegovim rukama oko mene i njegovim dahom na uvetu: "Ja nisam bio ovakav. Ti si mi to napravila! Ti me izluđuješ! Toliko te volim da se gubim!" govorio mi je.. Ali nikad me nije udario.
Kolko puta sam samo naišla na tragove njegove prevare? Ćutala i smeškala se svaki put kada bi me njegova rodbina pitala da li je to moj ruž kojim je uprljana njegova košulja... Ali nikad me nije udario.
Ne znam više koliko puta sam prećutala njegovo odsustvovanje od kuće pod izgovorom da je sa klijentom, a onda bih dočekala jutro u kući sama jer je on prenoćio negde tamo... Svaki dan je bio mučenje. Čist sadizam.
Koliko puta sam samo čula njegove uvrede na temu mojih prijatelja, mog fakulteta, načina života? Nikad mu nisam bila dovoljno lepa ni dobra. Uništio mi je samopoštovanje, ali nikad, nikad me nije udario.
Rekla sam sebi, ako pređe tu jednu granicu odlazim. Ali nije. Nikad me nije udario. A da jeste otišla bih. Ovako sam ostajala i trpela... Čekala...Međutim on je znao. Valjda me voleo dovoljno da me ne udari, ali svoju ljubomoru nije mogao da kontroliše...
UZNEMIRUJUĆE! Najbrutalniji slučaj zlostavljanja žene: Jeziva priča devojke (17)! (FOTO)
Tako je došao i taj dan da sam otišla. Nisam više čekala, jednostavno sam otišla. Mislim da tada nije ništa ni rekao, da nije bilo uvrede, jednostavno je došlo vreme mog odlaska... I tada sam žalila. Ne za njim, nego za osobom sa kojom bih sedela i gledala film, za osobom sa kojom bih šetala, za partnerom....
Sada iz dana u dan učim šta znači ljubav, pažnja, samopoštovanje... Setim se nekih lepih momenata koje smo imali u vezi, ali tada kažem sebi da nasilje nije znak ljubavi... Da čovek koji voli nikad ne bi uradio tako nešto voljenoj ženi..
I koliko god sam nesrećna sada što sam toliko pogrešila u životu, jer sam za partnera izabrala nasilnika, što sam izgubila ljubav svog života u njegovom nasilničkom ponašalju, ja sam sada srećna...
Nakon toliko godina, kada prođem pored ogledala sada vidim svoj odraz a ne odraz neke druge žene!
Nakon pretrpljenih batina poručila: Nijedan muškarac to ne sme da uradi ženi! (VIDEO)
