O našem velikom vojskovođi Radomiru Putniku, dr Arčibald Rajs je 1915. godine podelio svoje misli: "Tek sad shvatam koliko je neobičan i uman bio taj starac, bledog lica, uokvirenog prosedom gustom bradom podrezanom u šiljak, koji je svoju bolesničku postelju pretvorio u biro u kome je neumorno radio dan i noć."
I zaista je takav i bio, Radomir Putnik je tvorac moderne srpske vojske. U vojne škole uveo je različite novine, uključujući i rešavanje taktičkih zadataka. Srpsku vojsku je osavremenio novim naoružanjem, na ključna mesta je postavio talentovane oficire i nije dozvolio da se politika umeša u vojne poslove.
Radomir Putnik rođen je 24. januara 1847. godine u Kragujevcu. Roditelji su mu rođeni u Banatu, u Beloj Crkvi, a preci su mu bili sa Kosova. Od njegovog pradede Arsenija i potiče čuveno prezime Putnik. Naime kada su njegovog pradedu, koji je tada imao oko sedam godina, upitali kako se zove, odgovorio je da je on putnik u nepoznatom pravcu.
Vojničko zvanje je stekao na Artiljerijskoj školi u Beogradu, 1903. godine unapređen je u čin generala i postavljen za načelnika Glavnog generalštaba, a 1906. prvi put je imenovan za ministra vojske.
Zajedno sa Živojinom Mišićem pripremio je sve ratne planove za Balkanske ratove i za Prvi svetski rat, a 1912. postao je prvi srpski vojvoda.
Učestvovao je u 6 ratova, u 3 rata je komandovao vojskom koja je kod Kumanova i Bitolja porazila snage Osmanske imperije, na Bregalnici pobedila Bugare, na Ceru i Kolubari pobedila i proterala Austrougare i tako se svrstala među najbolje armije svoga doba. Njegov život i ratne strategije i danas izučavaju istoričari i mladi oficiri u vojnim školama.
Oznake prvog čina, kaplara, Putnik je dobio još kao šesnaestogodišnjak 1863. Naredne godine je unapređen u podnarednika, a 1865. u narednika. Po završteku Atriljerijske škole, koju je od 23 pitomca završio kao 8 u rangu, dobio je čin potporučnika.
Prvo vatreno krštenje imao je u srpsko-turskom ratu 1876-78. godine, a posle poraza srpske vojske od Bugara 1885. zapala mu je dužnost da reorganizuje do tada zanemarenu vojnu obaveštajnu službu. Na ovoj poziciji je ostao dve godine, pa je 1888. postavljen na mnogo odgovorniju funkciju - postao je načelnik Operativnog odeljenja Glavnog generalštaba. U godinama koje su sledile, uz ovu funkciju je vršio i dužnost pomoćnika načelnika Glavnog generalštaba i profesora na Višoj vojnoj akademiji.
Prvu kaznu iskusio je 1891. godine, kada je posle jednogodišnjeg rada na mestu načelnika štaba Divizije stajaće vojske postavljen za komandanta Topličke okružne vojske, koja još nije ni bila formirana. Naredbu o premeštaju potpisali su knez Milan i ministar vojske. Smatrajući to degradacijom, napisao je žalbu u kojoj je, po oceni ministra vojske, na račun kneza upotrebio “prejake izraze” i zbog toga je kažnjen sa 15 dana zatvora.
1986. godine odlazi u penziju. Medjutim nakon majskog prevrata 1903. godine, tačnije tri dana nakon dolaska kralja Petra I Karađorđevića na srpski presto, Putnik je reaktiviran i odmah postavljen za načelnika Glavnog generalštaba.
Nakon što je srpsku vojsku digao na noge, 25. novembra 1915. u Prizrenu izdao je svoju poslednju naredbu. Umro je 17. maja 1917. godine. u Francuskom gradu Nica gde je ispraćen na večni počinak kako i dolikuje tako velikom vojskovođi ali su njegovi posmrtni ostaci dopremljeni u Srbiju tek početkom novembra 1926. godine. Sahranjen je na Novom groblju, a na spomen-kapeli piše: "Vojvodi Putniku - zahvalna otadžbina".
NE PROPUSTITE
Bonus video:
