Barbara Dejli Bekeland je bila žena koja je imala sve. Bila je udata za atraktivnog i šarmantnog Bruksa Bekelanda, čiji je deda bio hemičar Leo Bekeland, pronalazač plastike. Bila je istaknuta osoba u društvu, nazivana je jednom od deset najlepših devojaka Njujorka i bila je model za Vog i Harper Bazar.
Ali ispod svog tog novca, tinjalo je čisto ludilo koje ju je kasnije i ubilo.
Barbara je imala samo 10 godina kada joj se otac ubio. Sam je svoju smrt tako iscenirao da je sve izgledalo kao nesrećni slučaj, tako da je porodica mogla da nasledi njegov novac. S druge strane, njena majka je imala nervni slom nekoliko godina pre njenog rođenja. Barbara je nasledila genetiku svoje majke, jer je bila sklona teškim ispadima u ponašanju.
Bruk Bekeland je priznao da je Barbara bila lepa i samouverena, ali je njihov brak propao jer ga je ona varala i lagala. Prva njena velika laž je bila na samom početku njihovog braka. Rekla je Bruku da je trudna, on ju je oženio, ali ona nije nosila dete.
Ipak, par godina kasnije par je dobio prvo dete, sina Antonija Tonija Bekelanda. Bekelandovi su Tonija predstavljali društvu kao čudo od deteta i očaravajuće, šarmantno dete.
Kada je Toni otkrio da je gej, to se nije uklapalo u svet koji su njegovi roditelji stvorili. Barbara Dejli Bekeland je očajnički želela da se njen sin oženi, pa mu je dovodila prostitutke u pokušaju da „izleči svog sina od homoseksualnosti“.
Barbarin i Bruksov brak bio je pred pucanjem. Posle afere sa jednom od Tonijevih drugarica iz razreda, pored njegove nesposobnosti da se izbori sa homoseksualnošću njihovog sina, Bruks se razveo od Barbare sredinom 1960-ih.
Barbara Bekeland, koja je već bila svetski putnik, preselila se u London sa Tonijem. Tada je odnos između Barbare Dejli Bekeland i njenog sina bio takav da su bili nerazdvojni.
Bili su zavisni jedno o drugom. Sve vreme, Barbara je imala samo jednu misiju, da preobrati svog sina. Kako mu druge žene nisu "otvorile oči", ona je odlučila da ona bude ta koja će ga preobratiti.
Barbara je tada rekla: "Znaš, mogla bih da preobratim Tonija samo kada bih ga mogla odvući u krevet".
Toni je postajao sve više i više opsedan u svojoj sopstvenoj kući.
A onda je 1972. godine sasvim izgubio razum. Navodno je nasrnuo na majku kuhinjskim nožem, ali je Barbara uspela da pobegne. Toni je kasnije otišao kod psihijatra.
Psihijatar je kontaktirao Barbaru i rekao je da se plaši da bi je Toni mogao ubiti.
Barbara je sve to lako odbacila. Smatrala je da to Toni neće uraditi nikad.
Skoro tri nedelje kasnije, 17. novembra 1972, Toni Bekeland je uradio upravo ono na što je njegov psihijatar upozorio. U njihovom londonskom penthausu, Toni je ubo Barbaru u srce.
Detektiv je kasnije ispričao da je zatekao Tonija sasvim distanciranog. Naime, on je mirni naručivao kinesku hranu preko telefona.
Nakon ubistva majke Toni je podvrgnut psihijatrijskom lečenju u ustanovi visoke bezbednosti.
Pušten je na slobodu 21. jula 1980. zahvaljujući pomoći uticajnih prijatelja.
Po izlasku se preselio u stan svoje bake u Njujorku. Posle manje od nedelju dana boravka tamo, pokušao je nožem da ubije baku. Žena je preživela, a Toni je završio u zatvoru. Dan pre suđenja, Toni je nađen u ćeliji sa plastičnom kesom preko glave. Ubio se gušenjem..
U epitafu koji je napisao Bruks Bekeland, on je svog sina nazvao „ogromnim neuspehom inteligencije“. Kasnije će burna veza između Barbare Dejli Bekeland i njenog sina biti snimljena u filmu Divlja milost.
