Srpski košarkaš Nikola Jokić doneo je svojim Denver Nagetsima prvu šampionsku titulu u istoriji NBA lige.
Nikola Jokić glavna je tema medija nedeljama. I uostalom, kako i ne bi? Srbin je do sada prikazao igru koja će sigurno biti svrstana u najbolje partije u istoriji NBA lige.
Denver je postao NBA šampion, a Jokić je postao idol mnogim klincima kako u Srbiji tako i širom sveta.
Već neko vreme, uz šaljive komentare, stara Nikolina fotografija kruži društvenim mrežema, a mnogi su je predlagali kao novi logo za NBA ligu.
Psihijatar dr Vladimir Đurić iskoristo je ovu fotografiju koju je uz mudre reči podelio na svom profilu, a njgov post prenosimo u celoti.
„Neopisivo mi je draga i simpatična ova slika.
Hej…
Najbolji igrač NBA…
Pa da čovek prosto ne poveruje…
Svima koji iole poznaju košarku je jasno koliko je to nestvaran uspeh…
Zaista sam srećan zbog Nikole Jokića…
I to me podseti na nešto što svako ko se bavi ljudskom psihom odavno zna…
Nema puno veće nesreće koja može nekoga zakačiti u periodu odrastanja no da bude popularan među svojim vršnjacima…
Iz prostog razloga što se u periodu osnovne i srednje škole popularnost obično bazira na nečemu što nije nečija lična zasluga…već je jednostavno dobijeno na tacni…na primer na lepoti…na pameti…na talentu za sport ili muziku…ili na bogatstvu nečijih roditelja…a ne na onome što je taj neko sam sebi zaslužio…i stvorio…
A to je takva droga…sa koje je maltene nemoguće skinuti se…
I retko je ko tome uspeo da odoli…i da shvati da dobra startna pozicija nije preterano važna ukoliko je maraton u pitanju…
Jednostavno…
Te narcističke visine u tom periodu su jednostavno prevelike…
Kao što su i dubine socijalne anksioznosti…ukoliko nemamo privilegije dobijene genetikom i vaspitanjem…samo sa druge strane…
Nepopularnost u periodu odrastanja može biti smrtonosni otrov ukoliko dozvolimo da nas zarazi…i ubedi da ne valjamo uopšte kao ljudi…ili mala nuklearna elektrana u našim grudima ukoliko je shvatimo na pravi način i dozvolimo joj da nas motiviše da se jako trudimo…da učimo i treniramo…da se izlažemo našim strahovima…da podižemo lestvicu…da stičemo veštine i da rastemo…dan po dan…izazov po izazov…
Zato je i dobro…i nekako božanski pravedno…da s vremena na vreme uspe neko ko nije sve dobio na tacni…
Čisto zbog nas ostalih sasvim prosečnih…i običnih…
Čisto kao motivacija da se još više trudimo i verujemo da će jednog dana biti bolje…
Ukoliko se budemo nenormalno trudili…
Hvala Nikola…
Ponosan sam sto si naš…
Nekako…
Kad god sam zamišljao koja bi životinja mogla biti simbolički reprezent ove naše divne zemlje..
Pa zaista je to Orao…
Raširenih krila u brišućem letu…nad nekom nepristupačnom…divljom…opasnom a opet raskošno prelepom Vrleti…
Dostojanstven…snažan…ponosan…spreman na sve…i hrabar…
Opasan ako ga diraš…ili nekog njegovog…
A opet nekako mio…drag i nestvarno lep…
Živeo Nikola!
Srećan Let!“
