Jelena Karađorđević bila je najstarije dete kralja Petra I i kneginje Zorke, ćerke crnogorskog kralja Nikole I i sestra prinčeva Đorđa i Aleksandra, kasnijeg kralja SHS i Jugoslavije.
Njenu sudbinu odredile su dve činjenice. Prva je bila to što je bila u bliskim rodbinskim odnosima sa carskom porodicom Romanov - bila je sestričina Anastasije Petrović i Milice Petrović. Prva je bila supruga velikog kneza Nikolaja Nikolajeviča Mlađeg, unuka cara Nikolaja I. Druga se udala za velikog kneza Petra Nikolajeviča, drugog unuka Nikolaja I, piše Istorijski zabavnik.
Druga činjenica ima veze sa vremenom kada je živela. Jelena je rođena na Cetinju 4. novembar 1884. pa se njen životni vek poklopio sa nekim od najburnijih događaja na balkanskom, ali i svetskom nivou. Preživela je oba balkanska rata, Prvi svetski rat, Februarsku i Oktobarsku revolucija.
To što je tada doživela pratilo ju je do kraja života…
NE PROPUSTITE
Princeza spremna za udaju
Nesrećne okolnosti pratile su Jelenu još od trenutka rođenja. Na svet je došla na Cetinju gde je porodica Karađorđević našla dom nakon izgnanstva iz Srbije. Njena majka Zorka umrla je dok je Jelena još bila dete pa je brigu o njoj uglavnom preuzela baka, kneginja Milena, kao i tetke Anastasija i Milica.
Jelena je izrasla u vanredno obrazovanu devojku. Govorila je nekoliko jezika i pohađala internat namenjene damama iz visokog društva tadašnje Evrope. Činjenica da joj je dobar deo porodice bio okrenut ka Rusiji, opredelio je i njen život - kada je došlo vreme za udaju, sudbonosno “da” izgovorila je 1911. Ivanu Konstatinoviču koji je bio najstariji sin velikog kneza Konstantina Konstantinoviča i praunuk ruskog cara Nikolaja I.
Kažu da je brak koji je počeo kao politički izrastao u vezu punu ljubavi i razumevanja. Po dolasku u Rusiju Jelena je studirala medicinu na univerzitetu u Sankt Peterburgu, sve dok nije rodila prvo dete - sina Vsevolda Ivanoviča 1914. Godinu dana kasnije, rodila je i ćerku Jekatarinu Ivanovnu i nakon toga se potpuno posvetila porodici.
Ipak, nalazila je vremena da pomogne otadžbini. Kao princeza udata za kneza iz carske porodice Romanov bila je veoma aktivna u radu Srpskog komiteta - udruženja koje je pomagalo Srbiji tokom balkanskih ratova. Još i više od toga njen uticaj je bio važan jer je doprinela predstavljanju Srbije i njenih interesa u ruskom društvu i jačanju veza između dva naroda.
Bavila se i humanitarnim radom i bila milosrdna sestra.
Februarska, a zatim i Oktobarska revolucija iz korena su promenile život princeze Jelene Petrovne kako je u Rusiji bila poznata.
Jeleninog supruga, velikog kneza Ivana, boljševici su prognali prvo u Kirov, zatim u Jekaterinburg i najzad u Alapajevsk. Jelena je pratila supruga sve do njegovog tragičnog kraja 18. jula 1918. - dan nakon ubistva carske porodice, Ivan je stradao zajedno sa rođacima. Njihovo ubistvo bilo je naročito surovo - pretučeni su, odvedeni u napušteni rudnik i bačeni u duboku jamu u koju su zatim boljševici bacili granate. Nakon toga preko otvora nabacano je granje i sve zapaljeno.
NE PROPUSTITE
Neposredno pre ubistva Ivan ubedio Jelenu da pokuša da stigne do njihove dece koje je čuvala rođaka. Ona je tako krenula na put pre strašnog muževljevog kraja i nije znala da je nastradao. Na putu su je zarobili boljševici i naredne mesece je provela u zatvorima - u Jekaterinburgu, Permu, a zatim i u Moskvi.
Sve to vreme, Jelena nije znala ni gde su joj deca ni gde joj je muž. Nadala se da su uspeli da napuste Rusiju i da je čekaju negde u Evropi.
Život u tuzi i samoći
Konačno, posredovanjem srpske i norveške misije u Rusiji, koje su pokušavale da izvuku preživele članove porodice Romanov van zemlje, Jelena je početkom 1919. oslobođena! Tada je saznala za strašnu sudbinu svog supruga, ali i to da su joj deca na bezbednom! U oktobru 1918. ona su prebačena su za Švedsku, a nekoliko meseci kasnije i Jelena je dobila dozvolu da im se pridruži.
Tu nije želela da ostane. Sa decom se prebacila u Pariz, a nakon toga došla u Beograd kod oca, kralja Petra I. Nakon njegove smrti 1921. neko vreme je ostala kod brata, kralja Aleksandra, da bi se na kraju preselila u London, pa zatim u Nicu.
I sin i ćerka studirali su joj na Oksfordu. Njena ćerka, Katarina Ivanovna, bila je poslednji član porodice Romanov rođen u Rusiji. Bila je izuzetno obrazovana iako, ironično, nije govorila ruski jezik. I njoj i bratu majka je zabranila da ga uče jer su sećanja na tu zemlju i tragediju koju su doživeli bila i suviše bolna.
Što se Jelisavete tiče, ona se više nikada nije udavala. Na neki način, nikada više nije imala ni pravi dom. Uglavnom je živela po hotelima. Kažu da je do kraja života volela svog nastradalog supruga i da bez njega nije želela da pravi novi dom.
Nakon 1945. više nije mogla da se vrati u Srbiju. Umrla je u oktobru 1962. u Nici gde je i sahranjena. Njeni ostaci preneti su u Srbiju i danas počivaju u kripti porodice Karađorđević u Topoli
