"Sve što me ne ubije čini me jačim!" - tako je govorio Niče, zatim je poudeo, a onda umro. Jer ovo su lepe reči, ali nisu istinite. Sve što nas ne ubije odmah, ubija nas malo po malo, neprimetno.
Ubija našu dobrotu i lakovernost. Nežnost i iskrenost. Otvorenost, velikodušnost, jasan pogled i meko srce....
Obmana, izdaja, podlost, nezahvalnost, surovost, nepravda možda vas neće odmah ubiti, ali kap po kap... Izdržite jednom, izdržite drugi put, ali ožiljak stvara grubu kožu.
I možete se vi tešiti rečima, ojačao sam! Da. Ali u duši je pukla jedna žica, utihnulo je jedno zvono. U vašoj duši je umrla dobra vila ili mali anđeo. To je bio deo vaše duše.
I vi sada tačno znate kako da odgovorite na udarac, na zlu misao, surovu reč - ogrubeli ste.
I više niste zahvalni, sada ste se navikli na grubost. I vi jačate ali na uštrb drugih.
Sve što nas ne ubije, jednostavno nas ne ubije odmah, ali nas ubija postepeno. I to više nismo mi, nego neko grubo stvorenje, neko drugi...
(Autor Ana Kirianova, prevod Stil.kurir.rs)
