Letu se raduju svi, a pogotovo pripadnice lepšeg pola jer najzad mogu da priušte majice, suknje, haljine, cipele... koje su merkale nedeljama, pa i mesecima unazad.
Iako su sniženja u Srbiji daleko iza popusta u evropskim zemljama, većina računa da će ovih dana pazariti po nešto nižim cenama.
To je bila namera i naše čitateljke Bojane M. (30) ali se kupovina na kraju završila loše po nju. Njeno iskustvo prenosimo u celosti:
"Bilo je to jula prošle godine. Grad pun turista, butici izlepljeni nalepnicama sa popustima i do 70 posto. Našla sam se sa drugaricom na kafi, a onda smo rešile da prozujimo buticima kako bismo kupile par krpica.
Kod sebe uvek imam nešto malo para, čisto da se nađe za svaki slučaj, ali pošto sam imala nameru da nešto pazarim, sa bankomata sam podigla 5.000 dinara. Trebalo je uveče da izađem sa dečkom u grad, pa sam pomislila da će mi gotovina dobro doći. To je bila velika greška...
Elem, obilazile smo butike u centru grada, koji su bili puni žena sa istom namerom. Išle smo od jednog do drugog, ali smo se na kraju zadržale u omiljenoj radnji blizu Knez Mihailove ulice. Nosila sam jednu od onih torbi što idu ukoso, preko ramena, sa rajsferšlusom i preklopom odozgo.
Ima platu 30.000, i može sebi sve da priušti: Beograđanka otkriva kako!
Novčanik je bio na dnu, a preko njega sam stavila kokice, koje smo grickale usput, i šešir. Ušle smo u butik i počele da čeprkamo po tezgama. Oko nas uglavnom žene sa istim namerama, svi se guraju i traže svoje brojeve. I dok smo tako nas dve pokušavale da pronađemo košulje u odgovarajućim veličinama, ja sam osetila kako gazim nešto.
Okrenula sam se i podigla vešalicu sa haljinom sa poda, a onda sam ispod nje videla svoj šešir! Istog trenutka pomislila sam na novčanik, iako do tada nisam verovala da neko može da me pokrade usred butika! Usledio je šok!
Od novčanika ni traga, a mene je oblio hladan znoj i došlo mi je da plačem na sav glas! Počele smo da gledamo okolo, dok su mi glavom prolazile reči „ne, nemoguće, to ne može meni da se desi, kakva to osoba treba da budeš da bi krao...“
Odmah sam prijavila krađu radnicima, a oni su bili u fazonu „to se dešava već par dana, morate da budete pažljivi“. Od novčanika ni traga... Kao i svaki uzoran građanin, u njemu sam imala ličnu kartu, dozvolu, zdravstvenu knjižicu, karticu za bankomat, povlasticu za prevoz... i 5.000 dinara!
Pozvala sam banku kako bih stopirala kartice, a u sebi sam poželela lopovu da mu presednu moje pare. Nakon neuspele potrage, završile smo u policiji i tamo sam saznala kako sam 30. osoba koja je samo tog dana opljačkana usred Beograda. Neutešna, bez prebijene pare i bilo kakvih dokumenata, krenula sam kući, kada su me pozvali iz radnje i rekli kako su pronašli novčanik, ali bez dinara. Bio je bačen u ćošku radnje...
Bilo mi je drago što bar neću morati da vadim sva dokumenta ispočetka jer ko zna koliko bi me to koštalo, ali nisam mogla da prežalim što sam kod sebe imala toliko keša i što sad neko drugi uživa sa mojim parama! Od tog dana u novčaniku ne nosim više od 500 dinara, a kada idem u kupovinu, otvorim četvore oči i ne ispuštam torbu iz ruku. Zato želim da vam poručim da budete posebno oprezni, jer je sada najbolje vreme za kradljivce. Nemojte da dozvolite da vam upropaste odmor i ostave vas bez dinara.”
Ispovest Beograđanke (28): Zašto mrzim muškarce koji nemaju pare!
