Sveti Jovan ili Jovanjdan je česta slava kod Srba, a obeležavaju je domaćini sa porodicama, prijateljima i kumovima.
Pošto je ovo dan posvećen svetitelju koji je krstio Isusa Hrista, u narodu postoji običaj da se upravo ovog dana bratimi i kumi.
Sveti Jovan je bio toliko moralna i čista ličnost da je bio dostojan toga da krsti sina Božijeg, zbog toga mnogi roditelji svojim sinovima daju upravo njegovo ime, koje se kod katolika slavi kao imendan, dok ga Srbi proslavljaju kao porodičnu slavu.
Na svetog Jovana vernici, po mogućstvu, u ruke ne uzimaju nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo.
U ponoć između Bogojavljenja i Jovanjdana odabere se jedno jaje i spusti u posudu s vodom: ako potone, to znači da je sudnji dan blizu.
Deci se na ovaj dan ne daje ništa što je crvene boje. Ni jabuka, niti sok. Ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv.
Kako se pravilno slavi Sveti Jovan?
Kada je već reč o slavama, red je da se podsetimo i na jedan lep srpski običaj - domaćinovo dvorenje slave. Domaćin, na dan slave, obučen u svečano odelo, gologlav, vedar i raspoložen, dočekuje goste i ceo dan ne seda dok sveća gori. Ne seda iz poštovanja prema svetitelju kog toga dana slavi, i koji je glavni gost u njegovoj kući, i on stoji pred njim kao u crkvi na molitvi.
Ukoliko je domaćin u starijim godinama, i fizički nije u stanju da prestoji ceo dan, po njegovom dopuštenju slavu dvori neko od mlađih muškaraca, sin ili unuk. On ujedno brine o posluženju i rasporedu gostiju. Domaćin na isti način ispraća goste, sa željom da se dogodine opet sastanu u još boljem zdravlju i raspoloženju.
Svete reči Jovana Krstitelja kojih se treba pridržavati što više možemo:
"Treba da hodimo ka Bogu, da naš put bude bogousmeren, Bogom vođen, uzvodeći nas ka Tvorcu, koji nas smerno, a ne nasilno, priziva: Pokajte se, jer se približilo Carstvonebesko, i ne propustite ogromnu šansu koja vam je data."
