Patrijarh Pavle, voljen i poštovan širom Balkana, ostavio je neizbrisiv trag svojom skromnošću i dobrotom koja je, prema onima koji su ga poznavali, bila gotovo "nebeska". Ovaj duhovni lider nije bio samo poznat po svojoj verskoj predanosti, već i po jednostavnosti života koju je negovao. Ova priča o njegovim cipelama postala je jedna od mnogobrojnih anegdota koje svedoče o njegovoj izuzetnoj ličnosti, prenosi Istorijskizabavnik.rs.
Patrijarh Pavle nije težio luksuzu ili materijalnim privilegijama. Nije voleo skupa odela niti primao skupe poklone. Bio je skroman čovek koji je koristio gradski prevoz, vodio računa o svojoj odeći i živeo život po uzoru na svoje verske principe. Postoji jedna anegdota, kada je odseo u jednom srpskom manastiru, iz njegove sobe se začulo lupanje. Svi iz manastira su pojurili da vide šta se čuje. Kada su ušli u sobu videli su zanimljiv prizor. Patrijarh Pavle je zakucavao najlon na polomljenom prozoru. To je slika jednog skromnog čoveka.
Ipak, uprkos svojoj skromnosti, patrijarh Pavle je bio poznat po jednom neobičnom detalju - svojim cipelama.
Iako je nosio jednostavnu odeću, patrijarh Pavle je uvek nosio lepe cipele. Bile su lake, udobne i besprekorno čiste, čak i nakon dugog korišćenja. Priče o njegovim cipelama postale su legendarne među sveštenicima i monasima koji su ga poznavali. Interesantno je saznati da su te cipele zapravo bile prepravljene ženske čizme.
Kada su ga pitali gde ih je kupio, on je jednostavno odmahnuo rukom, sugerirajući da to nije važno. Tek kasnije su ljudi bliski patrijarhu otkrili istinu.
Ove posebne cipele nisu bile kupljene, patrijarh Pavle ih je pronašao nedaleko od kuće svoje sestre, bačene kao neupotrebljive. Međutim, prepoznavši da su stare, ali očuvane, odlučio je da ih iskoristi. U svojoj skromnoj radionici, koju je sam vodio, preoblikovao ih je i pretvorio u cipele koje će nositi narednih 30 godina.
Jednom prilikom, neko je patrijarha pitao za njegove neobične cipele.
– Jeste, udobne su, mogu u njima dugo da pešačim – rekao je.
– Gde ste ih kupili?
– Eh, kupio! – odmahnuo rukom patrijarh Pavle kao da time stavlja tačku na razgovor.
Malobrojni znaju da je patrijarh Pavle bio vešt obućar. Navodno je naučio zanat od lokalnog obućara blizu Patrijaršije, mada postoje i tvrdnje da je stekao veštinu u manastiru. Bez obzira na poreklo njegovog zanatskog umeća, činjenica je da je patrijarh Pavle znao popravljati i praviti obuću. Njegova odluka da sam pravi cipele za sebe bila je ne samo izraz skromnosti već i odanosti principima štedljivosti, smatrajući da kupovina novih cipela predstavlja "štetu" za crkvu.
Ova priča o patrijarhu Pavlu dodatno osvetljava njegovu izuzetnu ličnost, čineći je inspiracijom mnogima.
