Misao jedinog našeg dobitnika Nobelove nagrade Ive Andrića "U ćutanju je sigurnosti" se kosi, reklo bi se, sa narodnim verovanjima. Sa jedne strane, ćuti se dok se obavljaju razni magijski obredi i nekome nanosi zlo, ali sa druge - ćutnjom se izazivaju lepe stvari.
Šta znači ćutnja, zapravo, u narodnom verovanju?
Ćutanje je tajanstveno obavljanje neke magijske radnje. Ćuteći se izrađuju amajlije, igra "vrzino kolo", traži i kopa sakriveno zakopano blago, postavljaju čini, u gluho doba noći ćuteći kuva se na raskršću živ mačak ili petao za iznalaženje magične kosti, izvija živa vatra, ćuteći devet golih baba šiju magičnu košulju protivu bolesti, ćuteći se boje uskršnja jaja, nalaže badnjak na vatru, stoka poji o Božiću, hrane kokoši na Božić, vrača za udaju.
U selima Gornje Resave sprema se ćuteći "mutava proja" u petak pred venčanje mladenaca, u Crnoj Gori ćuti ručni dever kada se unosi "đevojačka pogača" i stavi na sto, ćuti i tašta kada nosi prćiju (otpremu) u zetovu kuću, kada pohođani predaju mladencima darove; kada se porodilja porađa, onda dever ćuti; za nerotkinju se ćuteći šije košulja da bi ostala gravidna; ako se ženi ne drže deca, onda tri isprošene devojke uz ćutanje šiju detetu pelene (Kosovo); ćuteći se obnosi voda oko potesa, da bi pala kiša, ubrazdi prva brazda protivu ptica štetočina, nose srpovi i poslednje požnjeveno klasje domaćinu.
U Hercegovini čobani ćute na Badnji dan zbog vukova, pa se ćuteći progoni stoka kroz prokopani progon protivu bolesti. Baje se ćuteći, a basme se izgovaraju šaputanjem. Kad nekoga pogodi grom, onda ga treba ćuteći pomeriti s mesta.
Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik (Etnolog)
