Tri žene su iskreno ispričale koliko su usamljene i zašto. Jedna je ostala bez muža nekoliko meseci nakon venčanja, bila je trudna. Druga je bila žrtva seksualnog zlostavljanja, a treća živi daleko od svoje rodne zemlje, ali srce joj je ostalo u domovini. Iskreno su progovorile o svojim osećanjima za The Irish Times.
1. Mlada udovica
"Nikad nisam znala šta je usamljenost. Nisam je osećala sve dok moj muž nije iznenada umro nekoliko meseci nakon venčanja. On je bio moj najbolji prijatelj. Bila sam trudna s našim prvim detetom. Sve se promenilo. Od provođenja večeri s njime nakon posla i osećaja sigurnosti, našla sam se okružena tolikim ljudima uz koje se osećam kao najusamljeniji čovek u prostoriji. Od njegove smrti nikad nisam bila sama. Moja porodica i prijatelji su uvek oko mene, ali ja se uvek osećam tako usamljeno. Gledam druge parove kako raspravljaju hoće li dečiju sobu da okreče u plavo ili ružičasto, gledala sam kako se u porodilištu drže za ruke i kako ponosni očevi dolaze s s balonima i cvećem. Uz mene su bili moja porodica i prijatelji, ali bila sam toliko, toliko usamljena."
Postavite sebi samo jedno pitanje: Odgovor će vam otkriti da li ćete biti srećni u dubokoj starosti!
2. Preživela zlostavljanje
"Preselila sam se iz jednog grada u drugi u nadi da ću da pronađem više prijatelja i da izgradim bolji odnos s majkom koja živi tamo. Mislila sam da će moj život da bude bolji, ali nakon nekoliko meseci postala sam jako usamljena. Živim sama i često me, dok sam se vozila kući s posla u večernjim satima, obuzimao užasan osećaj da ću biti sama do sledećeg jutra i ponovnog odlaska na posao. Jedini način da to preživim i da mi vreme brže prođe bio je odlazak na spavanje u 19.30 sati. Osećala sam se izolovano i moj odnos s majkom se samo se pogoršavao.
Usamljenost i izolacija ostavljali su mi previše vremena za razmišljanje. Da nisam postala toliko usamljena, nikad se ne bih suočila sa svojim demonima, sa sećanjima kako sam preživela seksualno zlostavljanje. Otišla sam lekaru koji me je poslao čudesnom savetniku. Kod njega sam uspela da izbacim to sve iz sebe, s nekim sam imala priliku da otvoreno razgovaram. Trebalo je puno vremena, čišćenja uma od loših misli i strpljenja da dođem do stanja u kojem sam sada. Trudim se da budem ljubazna prema ljudima. I želim da poručim svima: nemojte da sudite drugima, čak i ako to zaslužuju. Da sretnete mene negde na ulici, nikad ne biste pomislili šta sam sve preživela. Svakome ko se oseća usamljeno želim da kažem - izdržite, jer uvek postoji neko ili nešto što će vam pomoći."
Porodično nasilje ne trpe samo žene: Iskrene ispovesti muških žrtava!
3. Usamljena emigrantkinja
"Ja sam odlična glumica. Zaslužujem Oskara jer niko ne zna koliko sam usamljena. Ako braći i sestrama kažem u kakvom sam stanju, oni će glasno da se smeju. Moja odrasla deca bila bi šokirana, a suprug će me čudno gledati. Bol je počeo duboko u meni dok sam imala 20 godina. Preletela sam pola sveta i čim sam sletela u ovu državu, znala sam - to je bila greška jer je moje srce u Irskoj. Sada, više od 40 godina kasnije, ništa se nije promenilo. Ljudi me doživljavaju kao duhovitu ženu, društvenu, srećnu i snažnu.
Moj muž, koji nije Irac, ima posao zahvaljujući kojem smo videli svet. Živeli smo u prekrasnim zemljama i videli neverovatne stvari. Upoznali smo divne ljude koji su nam postali veliki prijatelji, ali smo ih sve ostavili iza sebe. Imam sjajne uspomene, ali nemam prijatelja. Napustila sam svakog prijatelja kojeg sam ikad volela. Poseta porodici u Irskoj je gorko-slatka jer je prekasno i ne mogu da se vratim tamo. Previše je vremena prošlo. Gotovo je. Moje srce je slomljeno, nedostaje mi život u Irskoj."
Potresna ispovest migrantkinje: Gorki uspeh i previsoka cena novog života! (FOTO)
