"IZLAZITE IZ AVIONA MAJKU VAM DEČIJU, NEĆETE VI DA GINETE, JA ĆU": Poslednji put je seo u svoj mig branivši nebo Srbije

Pukovnika Milenka Pavlovića, komandanta 204. lovačko-avijacijskog puka, dao je svoj život braneći nebo Srbije

Lifestyle
14:28h Autor:
"IZLAZITE IZ AVIONA MAJKU VAM DEČIJU, NEĆETE VI DA GINETE, JA ĆU": Poslednji put je seo u svoj mig branivši nebo Srbije
Foto: Arhiva Kurira

Danas se navršava 25 godina od početka NATO agresije, a ovakve heroje nikada ne smemo zaboraviti.

NATO bombardovanje je trajalo 11 nedelja, prema procenama različitih izvora, poginulo oko 2.500 civila i oko 1.000 vojnika i policajaca.

U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture i vojni objekti.

Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a Vlada SRJ je iste noći proglasila ratno stanje. Akcija NATO usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.

Hrabro, kao i svaki put, i tog dana seo je u svoj “mig 29”. U operativnom centru 12 minuta kasnije odjeknule su reči: “Imaju me!” Bilo je to poslednje što je izgovorio heroj iz Podgorine.

- Njegov zamenik je bio dežurni. Pozvao ga je i rekao da će mladi pilot Ladiša da poleti, a Milenko je odgovorio da ne kreće dok on ne stigne. Međutim, dok je zamenik stigao na mesto poletanja, zatekao je samo mladog pilota, a kažu da je Milenko već uzleteo. Tada je Milenko rekao tom mladiću: “Izlazi iz aviona, majku vam dečju, nećete vi da ginete, ja ću”. Uzleteo je i nikad se više nije vratio - priča Ljubiša Isailović, Milenkov drug iz detinjstva koji se brine o memorijalnom centru podignutom u čast hrabrom pilotu.

I sada, dve decenije kasnije, Ljubiša zaplače kada pomisli na poslednji susret.

- Ne mogu da verujem da je prošlo 20 godina kada mi je rekao da je rat na pragu i da je pitanje kada ćemo i da li ćemo se videti - priseća se Ljubiša. Danas on živi od uspomena. Zajedno su pregazili Podgorinu u gumenim opancima, kupali se u Tamnavi... Sa nestrpljenjem su čekali nedelju da makadamskim putem prepešače sedam kilometra do crkve u Donjem Crniljevu, a potom se vrate pašnjacima u Gornjem Crniljevu gde su čuvali ovce.

Milenko Pavlović i Ljubiša Isailović odrasli su zajedno

- Kad preleti neki avion iznad polja, on kaže: “Pogledaj gde smo ti i ja, Ljubo, još u gumenim opancima, a ljudi lete nebom”. Kad ga je učiteljica pitala šta želi da bude kad poraste, on je rekao da bi voleo da bude pilot, a ona se nasmejala. Pričaju ljudi da mu se godinama kasnije izvinjavala zbog toga - seća se Ljubiša.

Milenko
foto: Arhiva Kurira

Ljubiša se danas brine o memorijalnom centru koji čuva sećanje na heroja

Milenko je voleo da leti iznad rodnog mesta i pozdravi zemljake. Ovde je dolazio u lov, nije propuštao fudbal sa školskim drugarima. U spomen-domu heroja stao je ceo jedan hrabar ali kratak život, od dečačkih dana, kada je maštao da bude pilot, do ostvarivanja životnog sna. Sve to utihnulo je 4. maja 1999. Kaciga, oružje, mobilni telefon i lični predmeti nagoreli od eksplozije ostali su iza viteza koji je poslednju bitku izgubio blizu rodnog mesta. Tu je i deo aviona u kom je krenuo na poslednji let. U okviru kompleksa su i crkva i igralište FK Milenko Pavlović - Pilot.

Majka Radmila i dalje živi u Gornjem Crniljevu. Poslednjih godina nema snage da priča za medije. Pre dve godine, kada sam je posetila, dugo smo se opraštale, deleći teret koji samo ona zna koliki je. Tada je ispričala da svako jutro prvo uđe u sobu uspomena, koju je pretvorila u sopstveni muzej. Isto počinje svaki njen dan.

- Dođem ovde i prvo kažem „Sine, jesi li majci poranio?“ Posle toga ljubim slike i stvari i dok ne izljubim sve, ne izlazim iz sobe - pričala je pre dve godine Radmila Pavlović. Sve što je nekada pripadalo heroju iz Podgorine, stalo je u dvadesetak kvadrata sobe gde je rođen. I danas je isto kao kad je poslednji put bio u ovoj sobi.

Milenko
foto: Arhiva Kurira

- On se sa mnom pozdravio. Onda je seo u kola, ali odjednom ponovo ustade, zagrli me i poljubi. Imala sam utisak da je predosećao nešto, da me je poljubio i samo što mi nije rekao „mama, ovo ti je poslednji poljubac“ - prisećala se tada majka.

Majka se i dalje nada da će biti proglašen herojem

Milenko Pavlović je sahranjen 6. maja 1999. na Bežanijskom groblju. Njegovo delo je herojsko, ali iako je bilo govora, nikada nije proglašen herojem. Njegova majka se i danas tome nada, jer bi joj to, kako kaže, makar malo olakšalo život koji poslednjih 20 godina jedva da živi. Posthumno je odlikovan Ordenom za hrabrost i Zlatnom letačkom značkom. U opticaj je puštena marka sa njegovim likom. Milenko je iza sebe ostavio majku, suprugu i dvojicu sinova.

Dobija ulicu u Osečini

Da bi mu se na neki način odužili, opština Osečina donela je odluku da jedna od glavnih ulica ponese ime Milenka Pavlovića.

- Milenko Pavlović je najveći heroj Podgorine još od braće Nedić 1804. godine, odnosno od Prvog srpskog ustanka. Bilo je heroja i za vreme Prvog i Drugog svetskog rata, ali do Milenka nismo imali nekog koga bi sa takvim ponosom isticali - kaže Svetozar Gačić, direktor TO „Podgorina“.

Stil/Blic

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs