"Tragedija starosti nije u tome što čovek stari. A činjenica je da je važno ostati mlad u duši," Oskar Vajld.
Ali starost se sama pokazuje i nije nešto što se može sakriti od sebe i od drugih.
Tako je jedno jutro i mene realnost lupila u lice, kao šamar. Listajući novine gledala sam dve vesti; kamatna stopa u bankama i mesečni horoskop.
Nehotice sam se sebi nasmešila i počela da čitam informaciju u kamatnim stopama, jer sam shvatila da više ne verujem u sanjarenje. To je bio momenat kada sam shvatila da sam ostarila.
Pitala sam prijatelje, koja situacija je njih ubedila u isto:
- "Imam set apotekarskih kartica sa popustom... čak imam i omiljenu apoteku."
- "Više ne razumem savremenu muziku, kulturu, predstave".
- "Sve više volim samoću i tišinu. Našla sam mir u bašti. Zasadila sam baštu".
- "Već duže vreme izbegavam bučno društvo. Sve češće okupljam društvo u prijatnoj atmosferi, sa večerom i tihim razgovorima. Godine su nas pretvorile u filozofe."
- "Ranije smo prijateljice i ja ćaskale o kozmetici, novinama sa modne piste, o muškarcima... Sada pričamo o čajevima koji snižavaju pritisak."
- "U pekari su me prvo oslovljavali sa devojko, pa gospođo, a nedavno su me po prvi put oslovili sa "bako"."
- "Imam komšije koji žive na petom spratu, a naša zgrada nema lift. Uhvatila sam sebe kako ih sve češće zovem kod mene na kafu."
NE PROPUSTITE
