Zapadni svet pamti je kao Rokselanu, a orijentalni kao Haseki Hurem sultaniju. Međutim, ona je rođena kao Aleksandra Anastazija Lisovska 1506. godine u današnjoj Ukrajini, a tadašnjoj Carskoj Rusiji.
Otac joj je bio pravoslavni sveštenik i bio joj je namenjen sasvim običan život, sve dok joj krimski Tatari nisu pobili porodicu a nju odveli kao robinju.
Legenda kaže da je Aleksandru veliki vezir Ibrahim paša poklonio Sulejmanu, i da je tako dospela u sultanov harem koji je brojao oko 300 robinja, takođe, veruje se i da se sultan zaljubio u nju gotovo istog trena kada ju je ugledao.
Narod je za nju govorio da je veštica i vračara, a evropski dvorovi smatrali su je najvećom spletkašicom koja ne preza ni od koga i ni od čega.
Po prirodi borbena, lukava, vešta u manipulisanju ljudima, umiljata kao jagnje i opasna kao vuk, donela je odluku da postane gospodarica. Svojim umiljatim osmehom i radošću kojom je zračila brzo je osvojila vladara i postala njegova miljenica, a potom i žena.
Sultan je bio oduševljen njenom harizmom, njenom mudrošću i načinom razmišljanja, pa ju je brzo uzeo za blisku družbenicu, a potom i za ženu. Ona je promišljeno i ciljano prihvatila islam, kako bi napredovala na lestvici moći. Sledeći korak je bio rađanje deteta, i to muškog, potencijalnog sultanovog naslednika.
Iako je imao još tri supruge, veruje se da je Hurem voleo najviše, da joj je u svemu udovoljavao i da je zbog toga ona imala veliki uticaj na politiku Osmanskog carstva.
Kao visprena žena sa jasnim ciljem da obezbedi presto za svoje sinove, vešta u intrigama i vrlo bliska sa sultanom, smišljeno je eliminisala jednog po jednog protivnika. Ona je bila prva robinja koja je postala sultanija.
Rokselana ili Hurem je jedina sultanija kojoj je posle rođenja princa naslednika dozvoljeno da ostane sa sultanom na dvoru ceo život.
Bila je jedina žena koja je imala ulogu sultanove savetnice. Ona je donekle osnažila ulogu žene na osmanlijskom dvoru, sposobna da iz senke utiče na kolebljive vladare.
Sulejman joj je tokom života ispunio sve želje, ali poslednja želja dirnula ga je do srži i poslednji put pokazala kolika je bila ljubav Hurem prema njemu.
Znala je da će umreti i zamolila je sultana da i ona zauvek počiva na mestu gde je rekao da će njegovo srce i duša zauvek počivati - u džamiji, koja je dobila naziv Sulejmanija.
Želja joj je bila ispunjena, a i sam Sulejman ostavio je nakon smrti svoju poslednju želju - da ga sahrane pored nje, u istoj džamiji.
Sultan je nadživeo Hurem osam godina, i nakon njene smrti u njegovom životu nije bilo više nijedne žene.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
