"Obično, kada čovek loše radi svoj posao, on postaje ogorčen: "Znaš li koliko malo sam plaćen?" Znam. I ne razumem šta onda radiš na tom poslu. Po mom mišljenju sve je jednostavno: ako ti se ne sviđa, ne radi tu. I tako je u svemu.
Ako ti je loše da živiš sa određenom osobom, nemoj da živiš sa njim/njom. Ako se vaši nadređeni ponašaju loše prema vama, promenite posao. Ako vam odelo ne stoji dobro, dajte ga nekome kome će stajati lepo.
Ako spavate loše, pobrinite se za svoju dušu. Ako se osećate fizički loše, lečite se. Loše ti je što živiš na selu - idi. Uradi to, samo ne kukaj.
A ako ništa ne uradiš po tom pitanju i ništa ne promeniš, onda si uredu. Budi iskren prema sebi - dobro ti je. Lepo ti je da kukaš. Voliš da se žališ. Voliš da patiš pomalo. Sviđa ti se uloga žrtve. Dobro ti je što drugi odlučuju umesto tebe. Dobro ti je što ne radiš ništa sa svojim životom. Lepo ti je što je sve mirno, predvidljivo. To je tvoja zona udobnosti. Biti u govnima je tvoj izbor, tvoja zona komfora.
Neodlučivanje je takođe odluka. Ne menjanje je takođe stvar izbora. Ako ste se ipak odlučili za to, ne žalite se. Ne ispiraj mozak drugome, on ne želi da sluša tvoje gluposti.
Jednostavno samo priznaj: tamo si gde želiš da budeš."
(Autor Liliya Akhremchyk)
