Moždani udar ne pogađa samo starije osobe. Njegova prisutnost kod mlađih odraslih osoba raste poslednjih godina. To je iznenadni prekid dotoka krvi u mozak, koji nastaje ili zbog začepljenja krvnih sudova ili zbog rupture. Ovo predstavlja problem, jer je neuronima i tkivu u mozgu potrebno stalno snabdevanje krvlju kako bi dobili kiseonik i hranljive materije potrebne za optimalno funkcionisanje i preživljavanje.
Radi se o istraživanju neuronaučnika sa Univerziteta Britanske Kolumbije koji su merili električnu aktivnost u mozgu pacijenata dok su bili pri svesti i u trenutku smrti.
Dr. Jill Bolte Taylor, američka naučnica koja se bavi istraživanjem mozga, opisala je sopstveno iskustvo hodanja na ivici života i trenutka smrti u knjizi 'My Stroke Of Insight'.
Doživela je strašan moždani udar i to iskustvo joj je potpuno i trajno promenilo prioritete u životu. Kaže da je osetila neko strahopoštovanje dok je umirala koje se mešalo sa blaženom euforijom. Do krvarenja je došlo u levoj hemisferi mozga, i to se širilo takvom brzinom da je nakon četiri sata bilo veličine šake.
"Ulazila sam i izlazila iz svesti svojom desnom polovinom mozga. Kada sam stigla u bolnicu, krvarenje je bilo približno veličine šake u levoj hemisferi. Tokom jutra sam ušla u neku blaženu euforiju, svesti moje desne strane mozga. A onda bih se vraćala i bavila detaljima o tome kako da sebi pomognem" , ispričala je i dodala da je tokom te borbe za život upadala naizmenično u nesvesno i svesno stanje tokom kojeg je znala što se događa s njom i oko nje, ali osećaja straha nije bilo.
"Bila sam vrlo blagoslovena. Nisam se nimalo plašila. Ležala sam tamo u blaženoj euforiji u desnoj strani mozga. Ili sam bila levom hemisferom, zaokupljena pokušajima shvatanja što treba da uradim da bih uspela da se spasem" , prisetila se iskustva koje joj se urezalo u pamćenje za ceo život.
"Moždani udar me je promenio sto posto. Udaljio me od verovanja da sam središte sveta. Celokupan taj krug, svest o meni kao pojedincu i individui je nestao, a u nedostatku fokusa na sebe prebacila sam se u svest da sam deo čovečanstva. Postala sam otvorenija, ekspanzivnija i fleksibilnija prema mogućnostima, za razliku od 'evo šta želim, a ovo su koraci koje ću preduzeti da bih dobila ono što želim'.
Pomerila sam se od linearnog načina gledanja na svet i svog odnosa prema njemu. Živim otvorenije prema mogućnostima onoga što može biti i što mi najviše odgovara - rekla je.
Kaže i kako je na smrtnoj postelji shvatila što je zapravo važno u životu, tako da su joj danas prioriteti sasvim drugačiji nego pre moždanog udara.
"Autentično ja je deo nas za koji čvrsto verujem da se pojavljuje u poslednjih pet minuta našeg života. Kad smo na smrtnoj postelji, levi deo mozga se počinje rasipati, a mi se polako pomeramo od svih akumulacija i spoljnog sveta, jer to više nije bitno. Vredno je ono šta smo kao ljudi i šta smo sa svojim životima učinili da bismo pomogli drugima. Svi se suočavamo s tim i mislim da je to 'sudnji dan', ali mislim da to nije presuda nečega što je izvan nas, to je presuda nas samih - nastavila je.
Obzirom da je prema neuronaučnicima sluh čulo koje nestaje među poslednjim, a kao što kaže dr. Taylor, blaženo iskustvo može zameniti strah od umiranja, ove informacije bi mogle biti korisne za pružanje utehe porodici i prijateljima i usmeravanje kako da se ponašaju dok stoje uz postelju voljene osobe kojoj nije preostalo još puno života, prenosi psychologytoday.com.
Šta se događa u našem mozgu pre smrti?
"Čuli smo da lekari često svedoče pozitivnim reakcijama kod pacijenata ukoliko voljeni razgovaraju s njima u tim poslednjim trenucima. Kada je naša majka ležala na samrti, moja sestra i ja smo sedele uz nju, držali smo je za ruku i šaputali reči utehe dok aparat u bolnici nije pokazao ravnu liniju.
Intuitivno smo pomislili da bi nas ona možda mogla čuti. Niko sa sigurnošću ne zna što se događa dok umiremo, ali istraživanja nekih neuronaučnika pokazuju da bi naša intuicija mogla biti u pravu - ispričao je dr. Bryan E. Robinson, američki književnik, psihoterapeut i profesor na Univerzitetu Severne Karoline.
"U poslednjim satima pre očekivane prirodne smrti, mnogi ljudi ulaze u period nereagovanja kad više ne reaguju na spoljašnje okruženje. Anegdotski izveštaji o iskustvima bliskih smrti obično uključuju priče o umirućoj osobi koja čuje neobične zvukove ili kako je proglašavaju mrtvom.
U revolucionarnoj studiji iz juna 2020. godine objavljenoj na Scientific Reports, neuronaučnici su otkrili prve empirijske dokaze da neki ljudi mogu čuti šta se događa oko njih tokom te faze poricanja, nekoliko sati pre smrti - pojasnio je.
Radi se o istraživanju neurobnaučnika sa Univerziteta Britanske Kolumbije koji su pomoću EEG indeksa merili električnu aktivnost u mozgu pacijenata u bolnici St. John's dok su bili pri svesti i kad su prestali da reaguju.
Takođe, u istraživanju su koristili i kontrolnu grupu mladih, zdravih učesnika. Pratili su reakcije mozga na tonove i otkrili da su slušni ssistemi umirućih pacijenata reagovali slično onima kod mladih, zdravih ispitanika, i to samo nekoliko sati pre nego su preminuli.
Zaključili su da 'mozak koji umire reaguje na zvučne stimulanse čak i tokom nesvesnog stanja te da je sluh poslednje čulo koje ulazi u proces umiranja'. Mnogi ljudi koji su imali iskustva bliske smrti opisuju to kao osećaj strahopoštovanja ili blaženstva, kao i to da su se nerado vratili u svoja tela, prenosi 24sata.hr
