Viktor Lazić je postao poznat kada je svojevremeno obišao svet "ladom". Ovaj veliki avanturista priznaje da su putovanja njegova velika stras, kao i pisanje, iako je po profesiji advokat. Čini se da mu je mnogo draža uloga književnika, jer uživa da prenosi na papir sve neverovatne stvari koje je doživeo. A iskustvo iz 2016. godine je mislio da neće preživeti zbog plemena koje je htelo da ga oženi devojkom iz njihovog naroda!
Na put nikad nije krenuo sa punim budžetom, a tamo gde otputuje uvek je pronalazio neki posao kako bi zaradio novac za ostatak puta. Kada je diplomirao na Pravnom fakultetu porodica mu je kupila ladu sa kojom je i obišao dosta zemalja.
- Obišao sam više od 80 zemalja, a putujem od ranih tinejdžerskih godina. Nisam siguran kako se ta želja pojavila u meni - čini mi se da je deo mog karaktera, da sam sa time rođen. Putujem lako i prirodno, što nije slučaj sa svima, posebno u nekim težim predelima. Situacija bombardovanja i zaista teškog putovanja sa našim pasošem, posebno ranije, mada ni sada nije sjajno, svakako su u meni probudili inat da pokažem da je moguće obići svet sa srpskim pasošem – rekao je Viktor za "Srbija Danas".
Najduže putovanje na kome je bio trajalo je 421 dan, a putovao je “ladom nivom“ do Vladivostoka pa dalje preko Filipina, Indonezije, Kambodže i Istočnog Timora na Australiju. Na tom putovanju proveo je 65 noći u krevetu, u “ladi“ 308, a ostalo na otvorenom.
Ono što je interesantno, je to da Viktor uvek na svoja putovanja nosio lutku Milevu. Pošto uvek ide sam, kaže da mu je bezbednije kad ih je dvoje u kolima. Namešta je u toku noći tako da se vidi prvo njena glava, pa kad bi ih neko napao, napao bi prvo nju
Na putovanju u Indoneziju Viktoru su se dogodile zaista dve čudesne stvari. Naime, umalo ga nisu oženili u jednom plemenu i upoznao je prave pirate.
- Obe stvari su se dogodile na magičnoj Sumatri: od nesuđene neveste pobegao sam jedva, bežeći preko padina aktivnih vulkana i menjajući više prevoznih sredstava. Nisam ja planirao ženidbu, daleko od toga: prostu izjavu da mi se devojka dopada i malo koketiranja meštani su shvatili kao pristanak na ženidbu i brzo mi već za sutradan priredili veselje. Ja isprva nisam ni shvatio da se radi o mom venčanju, priseća se Viktor.
Od nesuđenog venčanja glavom bez obzira sa tog mesta bežao je više od 18 sati.
"Ujutru kad sam se probudio počela je ceremonija i ja sam se obradovao da ću imati prilike da vidim njihove tradicionalne nošnje i običaje. Kada sam pitao šta rade, rekli su da je u pitanju venčanje, a kada sam pitao čije u čudu su me pogledali i pokazali da je moje. Bežao sam više od 18 sati. U toj bežaniji teško sam se razboleo, da sam čak u trenucima pomišljao da živ neću doći do kuće... Zalutao sam u sledeće pleme, u kome vlada matrijarhat - dakle žene su čak jedine sa pravom vlasništva! Muškarci čak ni svoju odeću ne poseduju. Tamo me je lečio lokalni vrač, i tvrdio je da je prethodno pleme na mene bacilo magiju", opisuje Viktor za sd.rs.
