Vesna Vulović je stjuardesa koja je 26. januara 1972. godine jedina uspela da izbegne gotovo sigurnu smrt. Avion je leteo na relaciji Kopenhagen - Zagreb a onda je nešto eksplodiralo u njemu i krenuo je da se ruši iznad tadašnje Čehoslovačke dok je bio na visini od 10.000 metara. Ovo je najbolji primer nepredvidivosti života.
Vesna je tada imala 20 godina, a način na koji je uspela da izvuče živu glavu je fascinantan. Zanimljivo je da Vesna nije trebalo da leti tog dana, a onda je život promešao karte. Zamenila se sa koleginicom istog imena i otišla na let smrti.
Istraga koja je vođena u tadašnjoj Čekoslovačkoj pokazala je da je eksplozija bombe uzrokovala pad aviona. Poginuli su svi putnici i članovi posade, a jedina koja je uspela da preživi jeste Vesna Vulović.
"I dalje je ta činjenica neverovatna" kaže Ilija Kukobat, istoričar vazduhoplovstva i saradnik Instituta za savremenu istoriju za BBC na srpskom.
"Bilo je slučajeva ljudi koji su preživeli padove sa velikih visina, recimo sovjetski i britanski avijatičari tokom Drugog svetskog rata, ali da neko preživi pad sa 10.000 metara…"
"U kratkom rezimeu izveštaja, koji je objavila naša Savezna uprava za civilnu vazdušnu plovidbu, u redovnom godišnjem biltenu o redovnim avionskim udesima, pisalo je da je u pitanju bila bomba" - objašnjava Kukobat.
"Do pada aviona došlo je usred eksplozije kofera koji se nalazio prislonjen uz pregradni zid prvog prtljažnika", ispričao je Zlatko Vereš, tadašnji načelnik jugoslovenske Kontrole letenja i stručnjak za avionske nesreće, za Politiku pre deset godina.
Pokrenute su razne teorije o ovom slučaju, međutim, nikada nije objavljeno ko je čovek koji je uneo bombu.
Vesnu Vulović je spasilo to što je ostala u zadnjem delu aviona koji je ostao relativno čitav, pa su se repne upravljačke površine ponašale kao krilo i ublažile pad.
Jatov avion DC-9 pao je u atar sela Srpska Kamenica, danas u Češkoj. Vesnu je pronašao tamošnji šumar Bruno Henke: "Cepao sam drva u šumi kada sam čuo eksploziju. Istrčao sam napolje i video kako ljudi lete kroz vazduh" izjavio je koju godinu posle nesreće.
U vojsci je, kaže, naučio koliko je značajna prva pomoć, pa je pomogao u previjanju 22-godišnje Vesne. "Kada su stigla bolnička kola položili smo devojku na nosila i predali je lekarima" , dodao je.
Ceo svet je bio šokiran, a lekari zbunjeni - niko nije mogao da veruje da je Vesna izbegla sigurnu smrt. Mnogi su tada počeli da veruju u čuda.
Vesna se nesreće nije sećala, a probudila se nakon tri dana kome i saznala da je u nesreći zadobila i frakturu lobanje i da su joj obe noge polomljene. Jedno vreme nakon nesreće bila je paralizovana, a o detaljima tragedije čitala je u novinama.
"Znam da su tada delovi tela ljudi padali po kućama, bila je zima, počeo je vejati sneg. Ljudi koji su među leševima tražili preživele".
"Mene je spasio čovek koji je čuo kako dozivam pomoć. Ležala sam na nekom brežuljku, on je prešao potočić, popeo se uz brdo i prvi mi pružio pomoć. Zahvaljujući njemu sam ostala živa, bila sam klinički mrtva četiri sata..."
"Prva stvar koje se sećam jeste da sam videla svoje roditelje u bolnici. Razgovarala sam sa njima i pitala zašto su sa mnom. Kada su mi pokazali novine i kad sam pročitala što se dogodilo, skoro sam umrla od šoka" - rekla je za the New York Times 2008. godine.
Oporavak je pripisala "srpskoj tvrdoglavosti" i ishrani u detinjstvu "čokoladi, spanaću i ribljem ulju."
Vulović je ispričala da je bila vezana za sedište u zadnjem delu aviona koji je, posle eksplozije, ostao spojen za toalete i pao na snegom pokrivenu planinu.
Prema jednom njenom svedočenju, Vesna Vulović je u Koppenhagenu, kada je ulazila u avion, primetila da joj je jedan putnik čudan. Navodno se taj muškarac nije vratio u avion i navodno je on postavio bombu, ali ni to nije dokazano, kaže Kukobat.
"Dala sam na stotine intervjua, uvek ponavljala istu priču. I to da me je, posle nesreće, pronašao šumar Bruno Henke, bivši vojnik Rajha, koji je sa grupom seljana baterijskim lampama pretraživao prostor gde je pao avion"
Novine su ubrzo preplavili pobednički tekstovi o Vesni koja je bila svojevrsna heroina nacije i simbol epske pobede života nad smrti. Po povratku u SFRJ, ugostio ju je tadašnji predsednik SFRJ maršal Josip Broz Tito.
Ali pamćenje ume da bude kratkoročno, a zasluge najčešće ni ne završe u pravim rukama. Žena koja je preživela nemoguću situaciju, pitala je Jugoslovensku aviokompaniju da nastavi da radi kao stjuardesa. Dodelili su joj posao za šalterom.
Htela stari posao, ali su joj rekli joj da će biti loša reklama. Niko nije očekivao da će se oporaviti od zadobijenih povreda a tek su se začudili kada je poželela da se vrati na stari posao. Međutim, YAT je tada zaključio kako bi to bila antireklama i kako bi izazivala strah putnicima kada bi je videli.
Privatno je nastavila putovati avionom i ističe kako je se niko nikada nije plašio. Naprotiv, kaže: "Često bi ljudi jako rado sedali kraj mene".
U svojoj je rodnoj Srbiji slavljena je kao heroj, "žena koja je prevarila smrt", a tako je bila poznata i u regiji.
Kada se 23. decembra 2016. pojavila vest da je Vesna Vulović preminula u svom stanu u Beogradu, u 67. godini, pojavile su se razne priče. Komšije su ispričale da je imala velikih finansijskih problema, da je morala da veći stan zameni za manji jer nije imala novca za račune, da nije mogla sebi da priušti protezu za zube, da je živela povučeno, da su joj najdraže društvo bile mačke...
"Mnogo je lakše umreti. Mnogo mi je teže bilo da preživim, nego onima koji su umrli. Ne razmišljam o nesreći svaki dan. Ali politika u ovoj zemlji me zamara. Moje srce ne može više da podnese. Dosta mi je" - izjavila je bila za Dansku televiziju DR.
Crna kutija nikada nije nađena, nitko nije osuđen, i ništa nikada nije dokazano. Treća teorija jeste da su bombu podmetnuli hrvatski nacionalisti. Vulović je, kako je sama rekla, "iskoristila svaku sekundu života".
Ušla je u Ginisovu knjigu rekorda 1985. (istina neplanirano) kao najduži pad bez padobrana. Javni prostor i medijsku pažnju koju je dobila iskoristila je kako bi govorila protiv diktature i politike nacionalista.
