Na portalu Kaldrma našla se priča o jednoj ulici na Dedinju i specifičnoj kaldrmisanoj stazi za koju mnogi ne znaju zašto se nalazi baš na tom mestu.
Nekada Ulica Veljka Lukića Kurijaka, danas Generala Pavla Jurišića Štruma po sredini puta presečena je uskom kaldrmom koja vodi pravo do betonske skulpture na kojoj čeličnim slovima stoji natpis “Muzej Banjičkog logora”.
NE PROPUSTITE
Nacistički okupator formirao je u toku Drugog svetskog rata logor koji je služio za kažnjavanje svih koji su se usudili da im se suprotstave.
Logor na Banjici je bilo mučilište kakvo je danas gotovo nemoguće i zamisliti. Mesto gde su nacisti i njihovi pomagači zatvarali, tukli, mučili, zlostavljali svakodnevno muškarce i žene, stare i mlade, pa i decu, Srbe, Jevreje, Rome, i odatle ih u grupama odvodili na pogubljenje u obližnje selo Jajince, pod Avalom.
Kako navode, razmera užasa koja se tamo odigrala bila je toliko velika da se ta trauma ni do danas nije zaboravila.
Iz tog razloga spomenik je i koncipiran tako da se duboko u svesti Beograđana koji svakodnevno prolaze tuda ureže i sećanje na “stazu smrti” kojom su od kapije logora žrtve svakodnevno sprovođene do kamiona koji bi ih vodili pravo pred streljački vod.
Do danas se ne zna koliko tačno ljudi, žena i dece je tom stazom poslednji put prošlo u životu, mada se okvirne procene kreću od 4.000 do 20.000 žrtava.
Obeležje “poslednjih koraka” čitavom dužinom te staze smrti izvedeno je u jesen 1969. godine kao deo šireg memorijala, u vidu uske neravne staze kamene kocke po sredini ulice.
