Naš put ka punoj svesti o smislu života i svrhe - ili dostizanju punog „znanja o sebi“ počinje upravo onog trenutka kada smo se rodili. Ali da bi se postiglo strpljenje, disciplina i svest koja je potrebna za to, potrebno je puno odlučnosti i odricanja.
Na putu da postanem Šaolin majstor, proveo sam skoro 30 godina proučavajući kako um komunicira sa telom. To je suštinski deo kulture i filozofije borilačkih veština.
Jedan od najvažnijih delova Šaolin učenja je pet ometanja samospoznaje. Tih pet prepreka su pet ključnih stanja uma koja sprečavaju da svet vidimo kakav jeste, donosimo pametne odluke i živimo srećnijim i skladnijim životom.
1. Senzualne želje
Senzualne želje su žudnja za zadovoljstvom uprkos svemu, a javlja se kada osetimo snažnu žudnju za nečim što stimuliše jedno ili više od naših pet čula (vid, sluh, miris, dodir ili ukus).
Zamislite da ste proveli poslednju nedelju pripremajući se za maraton, svom snagom i pažnjom. Ali početkom druge nedelje, ometaju vas obaveštenja na telefonu koja zahtevaju vašu pažnju.
I umesto da nastavite sa treninzima kako biste bili što spremniji moralno i fizički da učestvujete, odustajete i krećete se kroz feed društvenih mreža nekoliko sati zaredom. Kao rezultat toga, vreme koje ste izdvojili za trening izgubite, ritam treninga je poremećen i propuštate svoju šansu za pobedu.
Senzualne želje nisu uvek loše. Ali morate zapamtiti da svaka želja (zdrava ili nezdrava) može lako prerasti u opsesiju ili zavisnost koja nas može odvratiti od stvarnih ciljeva u životu.
Vežbajte preovladavanje takvih želja. Jedini način da se oduprete ometanju senzualnih želja jeste da dobro i duboko razmislite šta se dešava ako im se pokorite. Dakle, sledeći put kada osetite takvu želju, zapitajte se: Da li će mi to dugoročno pomoći ili ne? Kako tačno?
8 stvari koje treba zapamtiti kao Oče naš: Neprevaziđene mudrosti Konfučija!
2. Zlonamerna volja
Zlonamerna volja je potpuna suprotnost čulnoj želji. To je stanje uma u kojem ne želite nešto zbog jakog osećaja nevolje ili odbijanja. Možete osećati takvu volju prema aktivnostima, situacijama ili osobama.
Zamislite, na primer, da je sve što vam je potrebno da se vratite u normalan odnos sa svojim najboljim prijateljem da sednete s njim na kafu i otvoreno razgovarate o svojim uobičajenim problemima. Ali pošto mrzite potencijalne sukobe, čak i nenasilne i dobronamerne, ovaj razgovor potpuno izbegavate. I, najverovatnije, isto uradite sa svim sličnim situacijama.
Negativne emocije poput ljutnje, straha i iritacije prirodni su deo našeg života. Ali ako ih zadržimo, postaće nepremostiva prepreka na našem životnom putu, jer ćemo se u tom emocionalnom stanju dugo zadržati.
Vežbajte nadvladavanje zlobne volje: Ako ne volite konfliktne situacije, zapitajte se zašto. Da li je to možda posledica činjenice da niste uspeli da pronađete rešenje za prethodne konfliktne situacije? Prisetite se prošlih situacija ove vrste i zapitajte se: Šta je tada pošlo po zlu? Šta biste mogli promeniti da biste uticali na ishod?
Pokušajte da shvatite novu situaciju kao priliku da se odreknete starih obrazaca ponašanja i pokušate nešto novo.
3. Lenjost i pasivnost
Stanje neaktivnosti vodi do lenjosti i pasivnosti. Neaktivnost je rezultat niskog nivoa energije i nedostatka motivacije. I lenjost i pasivnost mogu se manifestovati u obliku poraza, razmišljanja o besmislu bilo kakvih postupaka, nespremnosti da se krene napred ili čak depresije.
Možda su lenjost i pasivnost omeli i vašu karijeru, jer se ne osećate motivisano poslom koji obavljate ili ne mislite da ste dovoljno dobri.
U budističkim tradicijama ovo se najčešće opisuje kao klopke uma. Što mu češće dovolite da vas kontroliše, brže će zidovi tamnice rasti oko vas.
Vežbajte prevladavanje lenjosti i pasivnosti. Kao i kod svih smetnji, morate odrediti šta vas je tačno dovelo do ovog stanja uma. A onda se podsetite svojih ciljeva i zašto ste tačno počeli da im težite. Počnite da preduzimate korake neophodne za probijanje zidova lenjosti i pasivnosti koji vas okružuju. Započnite s nečim laganim.
4. Anksioznost
Anksioznost je posledica uma u haosu. To se često dešava ljudima koji su neprestano zabrinuti za budućnost ili koji sude drugima (ili čak i sebi) za svoje postupke.
U budizmu se stanje anksioznosti najčešće naziva "majmunskim umom". Vaš um postaje poput majmuna, neprestano skače s jedne na drugu granu i ne može dugo da drži pažnju na jednoj stvari. Kada nam je um preplavljen anksioznošću, postajemo veoma podložni iznenadnim hirovima i možemo raditi stvari zbog kojih kasnije žalimo, dodajući ulje u vatru samopouzdanja.
Vežbajte prevladavanje brige: Primetite kada vam um postane nemiran. Vaš um može odjednom biti ispunjen iritacijom zbog nečeg što ste uradili pre nedelju dana i zbog čega žalite. Priznajte ovaj osećaj, shvatite ga, a zatim ga otpustite.
Jedan od najefikasnijih načina za prevazilaženje anksioznosti je meditacija. Njena svrha je da očistite svoj um od nepotrebnog mentalnog smeća kako biste mogli da pronađete mir i spokoj u sadašnjosti.
5. Skeptičnost i sumnja
Skepticizam i stalna sumnja dovode do nekontrolisanog žaljenja. Možete sumnjati u svoje sposobnosti ili sopstvene odluke.
U stvari, sumnja može biti vaš prijatelj, a ne vaš neprijatelj. To može biti znak da treba da napravite korak unazad da sve preispitate, ili može ukazivati na to da su neke vaše odluke ili zadaci u suprotnosti s vašim najdubljim verovanjima i vrednostima.
Proučite bliže svoje sumnje. Zapitajte se da li vam se logika iza ove sumnje čini razumnom i da li ona uopšte postoji? Ili možda ta sumnja samo stoji na putu ka vašem cilju?
