Smrt je otvorila vrata i utišala sve zvukove. Kuća je bila mračna i samo je u jednoj sobi gorelo svetlo. Smrt je uzdahnula - svesna da će brzo obaviti svoj posao. Kliznula je preko sobe i otišla do kreveta.
"Kasniš", rekao je nezadovoljan glas.
Smrt se osvrnula. Ona po koju je došla, sedela je u fotelji, obučena kao za izlazak.
"Zašto nisi u krevetu?", nesrećno promrlja Smrt, "Svi pristojni ljudi su u krevetu."
Žena se nasmešila.
"Čekala sam te. Nije dobro da dugo očekivanog gosta sačekaš ležeći ispod ćebeta."
"Evo me, došla sam," Uvređeno će Smrt:"Jurila sam te veće mesec dana! Ti jednostavno nikad nisi na jednom mestu! Ili si na izložbi, ili si sa drugaricama u pozorištu. Jednom sam te čekala posle ponoći dok si ti bila u kafani. Stidi se, u tim godinama sediš do kasno u gradu, pa se još i opijaš..."
"Nisam mogla da propustim tako nešto u životu. Bilo je toliko zabavno. Okupili su se prijatelji, smejali smo se, zabavljali, sećali prošlosti..."
"Sve je bilo pogrešno. Trebalo je da dođeš na onu sahranu, da posle legneš u krevet i ja bih došla po tebe. Odvela bih te pristojno i brzo. Stigli bismo na vreme a ti si se posle te sahrane tako zabavljala..."
"Žao mi je", uzdahnula je žena.
"Zbog tebe sam u zaostatku sa vremenom. Znaš, nisam ni ja toliko mlada, ne mogu sve da stignem kao pre," rekla je Smrt ozbiljno.
"Da li si za čaj?" upitala je žena.
"Šta?" zbunila se Smrt.
"Čaj? Kamilica? Imam već skuvan, a i domaći kolač. Posluži se! Ako hoćeš mogu i rakiju da ti sipam, ona smiruje nerve!"
Smrt je pokušala da se odupre rečima: "Ne mogu, ne pijem na poslu", ali žena je mahnula rukom: "Ne možeš tako da se ponašaš! Pogledaj se samo koliko izgledaš iscrpljeno. Očigledno mnogo radiš!" rekla je žena.
Smrt se nije pogledala u ogledalo. Ona to skoro nikad ne radi, jer ima mnogo posla, obaveze...
"Moramo se pobrinuti za sebe! Ponekad se moramo opustiti. Ipak smo mi žene. Otiđite na masažu, okupajte se na miru, otiđite kod frizerke..." pričala je žena opušteno sipajući rakiju: "Slušaj, jel ti se sada nigde ne žuri?"
"Slobodna sam do jutra," priznala je Smrt već pomalo zagrejana od rakije.
"Onda pođi sa mnom. Idemo u provod do jutra. Ima jedan klub u kojem sviraju džez do svitanja!" veselo će žena.
Ujutru, jedva se teturajući na nogama umornim od plesa, pridržavajući jedna drugu u sobu su ušle Smrt i žena.
"Ih, nikad u životu nisam tako igrala! Možda neću ni nakon smrti. Čekaj malo da se odmorim pa me vodi!" rekla je žena.
"Prekini! Ima nekih ljudi koji jedva čekaju da dođem po njih. Sede mirno kod kuće i čekaju. Verovatno se pitaju gde li sam do sada? Tebe niko ne može uhvatiti. Bančiš do jutra...." rekla je Smrt ustajući sa stolice.
Okrenula se na vratima i prošaputala: "Sledeći put dolazim iznenada. Kasno uveče...A do tada - vidimo se u onom klubu.."
