Moždani udar (šlog) redovno ostavi oštećenja na mozgu, pa delimična ili potpuna oduzetost i gubitak čula dodira zahvataju delove tela kojima taj deo mozga upravlja. Često bolesnik mora ponovo da uči, govori, guta, hoda... A da bi ponovo postali samostalni, mnogima koji su ga pretrpeli potrebni su nega i dobro isplanirana i osmišljena rehabilitacija.
Razgibavanje zglobova
Najčešća posledica moždanog udara je nevoljno grčenje mišića. Upravo zbog toga rehabilitacija se bavi prvenstveno motorikom (pokretljivošću). Fizioterapeuti usmeravaju vežbe pre svega na razgibavanje zglobova i otklanjanje grčenja muskulature ekstremiteta.
Važnost komunikacije
Da bi se bolesnik brže oporavio, veoma je važno sve vreme ga bodriti kako bi uspostavio i održao dobre odnose s ljudima iz okruženja. Tako će se mnogo lakše uključiti u svakodnevicu.
Stimulacija koncentracije
Oštećenja prouzrokovana šlogom mogu da deluju na mnoge psihičke funkcije, kao što su memorija, pažnja, koncentracija, rešavanje pojedinih logičkih problema... Dobrom rehabilitacijom takvi poremećaji se mogu sanirati. Mogu se poboljšati pažnja i pamćenje, logičko mišljenje i shvatanje, kao i usvajanje novih informacija.
Povratiti moć govora
Posle pretrpljenog moždanog udara mnogi imaju poteškoća s govorom. Često govore dosta sporije, jer imaju problema s koordinacijom (usklađivanjem) mišića koji učestvuju u oblikovanju zvukova. Uz strpljive vežbe s logopedom moguće je potpuno ili u određenoj meri povratiti govor.
Svakodnevne situacije
I najmanji pokret ponekad je za bolesnika veliki napor, pa je potrebno mnogo strpljenja i vremena kako bi se navikao na novonastalu situaciju. U zavisnosti od težine i stepena oštećenja, terapija se u početku sprovodi dva puta dnevno. Teško je unapred odrediti koliko će rehabilitacija trajati. U proseku, potrebno je od šest do osam nedelja kako bi se primetilo blago poboljšanje, za neke i duže.
Život posle šloga
Prema istraživanju stručnjaka, posle pravovremene rehabilitacije većini pacijenata (60 odsto) godinu dana posle moždanog udara više nije potrebna pomoć u svakodnevnim poslovima. Posle 12 meseci 30 odsto njih može da se vrati na posao. Petini bolesnika pomoć je potrebna samo za pojedine aktivnosti, a 15 odsto je delimično zavisno od tuđe pomoći. Samo pet odsto bolesnika s teškim posledicama šloga potpuno zavisi od drugih.
Prepoznajte simptome
- naglo nastala oduzetost i utrnulost jedne polovine tela, lica, ruke ili noge
- smetnje u govoru (otežano i nerazumljivo izgovaranje reči),
- gubitak vida,
- vrtoglavica i nestabilnost pri hodu
- glavobolja praćena mučninom i povraćanjem
Šlog se uz dobar stil života može sprečiti
Nastanak moždanog udara se može i sprečiti ukoliko se na vreme prepoznaju i leče faktori rizika koji do njega dovode. To su povišeni krvni pritisak, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, aritmija i druga srčana oboljenja, pušenje, zloupotreba alkohola, gojaznost, fizička neaktivnost. Potrebno je da svako od nas brine o sopstvenom mozgu, a to podrazumeva svakodnevnu fizičku aktivnost, zdravu ishranu, izbegavanje štetnih navika, pozitivne misli, druženje i dobro raspoloženje.
