Osam stručnjaka na polju zdrave ishrane našli su najbolje dijete, prema tome kako one utiču na zdravlje tela, ali i gubitak težine. Sledeće 3 dijete su ocenjene sa najvišom ocenom, prenosi Forbes Health.
Broj 1. Mediteranska dijeta
Ova dijeta se zasniva na tradicionalnoj ishrani koju koriste stanovnici mediteranskih zemalja kao što su Grčka, Italija, Francuska i Španija.
Namirnice koje dominiraju su voće i povrće, riba i morski plodovi, mahunarke, žitarice, kao i vino! Veliki broj studija je pokazao da mediteranska ishrana omogućava postepeno mršavljenje uz konzumiranje ovih zdravih i hranljivih namirnica.
Ovo je režim ishrane koji stanovnici Mediterana prate već vekovima zato što je ukusan, pomaže u održavanju lepe figure i zato što povoljno deluje na zdravlje.
Hrana koja se jede na mediteranskoj dijeti
- Povrće: Paradajz, brokoli, kelj, spanać, luk, karfiol, šargarepa, prokelj, krastavci, krompir, slatki krompir, repa
- Voće: Jabuke, banane, pomorandže, kruške, jagode, grožđe, urme, smokve, dinje, breskve
- Orašasti plodovi, semenke, puteri od orašastih plodova: Bademi, obični orasi, makadamija orasi, lešnici, indijski orasi, semenke suncokreta, semenke bundeve, bademov puter, puter od kikirikija
- Mahunarke: Pasulj, grašak, sočivo
- Žitarice: Ovas, smeđi pirinač, raž, ječam, kukuruz, heljda, hleb od celog zrna pšenice i testenina
- Riba i morski plodovi: Losos, sardine, pastrmka, tunjevina, skuša, škampi, ostrige, školjke, rakovi, dagnje
- Živina: Piletina, pačetina, ćuretina
- Jaja: pileća, prepeličja i pačja jaja
- Mlečni proizvodi: Sir, jogurt, mleko
- Bilje i začini: Beli luk, bosiljak, nana, ruzmarin, žalfija, muškatni oraščić, cimet, biber
- Zdrave masti: ekstra devičansko maslinovo ulje, masline, avokado i ulje avokada
Mediteranska dijeta podrazumeva doručak, ručak i večeru, sve to do 18h, plus 2 užine u toku dana koje su u vidu orašastih plodova.
Broj 2. DAŠ dijeta
Među mnogim programima ishrane ističe se DASH DIJETA koja je osmišljena za borbu protiv visokog krvnog pritiska i nekoliko godina za zaredom je proglašena najboljom dijetom na svetu. Podržali su je najveći instituti u SAD-u koji se bave nacionalnim zdravljem.
DASH je skraćenica za pojam "Dijetetski pristupi zaustavljanja hipertenzije" i osmislila ju je Marla Heler, američka nutricionistkinja i dijetetičarka sredinom 90-ih godina prošlog veka.
Nastala je kao prevencija određenih bolesti poput dijabetesa i metaboličkih poremećaja te se preporučuje srčanim bolesnicima i ženama koje imaju problema s policističnim jajnicima. Dokazano snižava krvni pritisak i holesterol i smanjuje rizik od nastanka kamena u bubregu.
Dijeta se sastoji od dve faze. U prvoj fazi se u početne dve nedelje postepeno smanjuju, a potom se potpuno odričete ugljenih hidrata, voća i žitarica koji obiluju šećerima. Iz ishrane treba izbaciti hleb, testeninu, krompir, pirinač, kolače, druge slatke namirnice i alkohol.
U prvoj fazi se metabolizam transformiše i prilagođava novom planu ishrane. Smanjenje unosa ugljenih hidrata će omogućiti bolji rad metabolizma i zbog lakše i zdravije hrane ćete se osećati energičnije.
U drugoj fazi ishrana takođe obiluje povrćem i proteinima. Opet mogu da se jedu integralne žitarice, voće i povrće koje sadrži skrob kako bi se održao i nastavio gubitak težine, ali i poboljšala količna holesterola i šećera u krvi. Za bolje rezultate preporučuje se i uvođenje češće fizičke aktivnosti.
Jedan dan na Daš dijeti izgleda ovako:
- Doručak: 100 g ovsene kaše s 1 šoljicom (240 ml) mleka, pola šoljice (75 g) borovnica i šoljica svežeg soka od narandže
- Međuobrok: 1 srednja jabuka i jedna šoljica (285 g) grčkog jogurta
- Ručak: 1 šoljica (285 ml) supe od povrća, sendvič od 80 g tune iz konzerve, 100 g zelene salate, 1 male kašičice light majoneza i 2 kriške hleba od celog zrna žitarice
- Međuobrok: 1 banana
- Večera: 100 g kuvanih pilećih prsa, 100 g kuvanog brokolija i 100 g šargarepe (kuvane ili sirove), 200 g kuvanog integralnog pirinča
foto: Shutterstock
Broj 3. Fleksitarijanska dijeta
Fleksitarijanska dijeta je polu vegetarijanska ishrana koja je usredsređena na biljnoj hrani sa ograničenim unosom mesa. Meso se jede samo par dana nedeljno.
Fleksitarijanska ishrana se bazira na sledećim namirnicama:
- tzv. „novom mesu“ koje uključuje tofu, soju, mahunarke, orašaste plodove, semenke, jaja (preporuka je što manje unositi životinjske proteine, a što više biljne)
- voću i povrću
- celovitim žitaricama
- mlečnim proizvodima (po mogućnosti s manjim procentom masnoća)
- začinima, zaslađivačima (izbegavati šećer).
Za razliku od fleksitarijanaca, vegetarijanci nikad neće na svoj jelovnik uvrstiti crveno meso u bilo kom obliku.
Tipičan primer jelovnika
- Doručak: Parče hleba od elovitih žitarica s posnim sirom (po želji dodati crvene paprike i vlašca) i svežom paprikom
- Međuobrok: 1 jabuka
- Ručak: vegetarijanski burger (pecivo od celovitih žitarica, seitan odrezak, tofu majonez, nekoliko listova zelene salate); komad sezonskog voća
- Međuobrok: Šaka orašastih plodova
- Večera: povrće u woku s tofuom: mešano povrće po želji brzo prženo u woku na 2 kašičice ulja s kockicama tofua , semenkama sezama i dodatkom đumbira; 1 šoljica kuvanog smeđeg pirinča
NE PROPUSTITE
