Dok većina ljudi, kad im je hladno, obuče dodatni sloj odeće, prekrije se ćebetom ili malo pojača grejanje, neki ljudi dolaskom hladnijeg vremena doživljavaju i neprijatno iskustvo konstante hladnoće. Prosečna normalna telesna temperatura čoveka je 36,6 Celzijusa, ali može da varira i do 0,5 stepeni gore-dole.
Kako dan odmiče, temperatura se prirodno menja - vrhunac je oko 18 sati, a zatim ponovo pada u ranim jutarnjim satima. Ako vam je hladno jer je napolju temperatura pala za 10 stepeni - to je normalno, ali ako se tresete dok je svima oko vas prijatno - to može da bude znak upozorenja da nešto nije kako treba.
Premršavi ste
Niska telesna težina može dovesti do toga da vam je znatno hladnije. Kad ste mnogo mršavi, nedostaje vam odgovarajući nivo telesne masti koji je "izolator" tela od hladne temperature. A kad preskačemo kalorije i ne jedemo redovno, usporavamo metabolizam, što dovodi do toga da on ne proizvodi dovoljno telesne toplote.
Poremećaj rada štitne žlezde
Intolerancija na hladno je takođe na dugoj listi zdravstvenih problema koje stvara ova žlezda. Ako vam je stalno hladno, moguće je da vas muči hipotireoza, što znači da štitna žlezda ne luči dovoljno hormona. Ako ga nema dovoljno, metabolizam se usporava i sprečava telo da proizvodi dovoljnu količinu toplote. Drugi znakovi ove tegobe su: proređena kosa, suva koža i slabost.
Anemija
Nizak nivo gvožđa u krvi je često razlog hroničnog osećaja hladnoće. Naime, gvožđe je ključni mineral koji pomaže crvenim krvnim zrncima da prenose kiseonik kroz telo, što znači i da dovode toplotu i druge hranljive sastojke u svaku ćeliju našeg sistema. Bez dovoljno gvožđa, crvena krvna zrnca ne mogu efikasno da rade svoj posao, zbog čega drhtite od hladnoće.
Manjak sna
Zbog lošeg sna smanjuje se aktivnost u hipotalamusu, delu mozga odgovornom i za regulisanje telesne temperature.
Rani znak dijabetesa
Dijabetes koji se ne kontroliše može da uzrokuje dijabetesnu nefropatiju, što je konstantni napad na nerve koji osiguravaju osećaje u rukama i nogama. Tada možete osećati utrnulost i ponekad bolove u ekstremitetima, a s obzirom na to da su ti nervi odgovorni i za slanje poruke mozgu u vezi osećaja temperature, ruke i noge mogu biti hladne. Dijabetesna nefropatija se razvija postepeno, pa možete biti potpuno nesvesni njenog postojanja. Ali ako bolujete od dijabetesa, ili imate simptome bolesti (prva tri su obično učestalo mokrenje, osećaj umora i povećana žeđ), posetite lekara.
Nedostatak vitamina
Zimogrožljivost može da izazove i nedostatak vitamina B12, koji se može naći u namirnicama životinjskog porekla i ima veliku ulogu u smanjivanju osećaja hladnoće. Telu je potreban vitamin B12 da bi proizvodio crvene krvne ćelije koje prenose kiseonik. Nedostatak ovog vitamina može dovesti do problema sa anemijom, smanjenim brojem eritrocita i na kraju - hladnoćom.
Loša cirkulacija
Ukoliko su vam stopala i ruke uvek ledeni, a ostatak tela normalne temperature, onda imate problema s krvotokom, odnosno zbog određenog problema krv ne dolazi do ekstremiteta. Srčane bolesti mogu biti uzrok, jer ovo ukazuje na to da srce ne pumpa krv efikasno, ili blokada arterija sprečava krv da dođe do prstiju. Inače, na cirkulaciju negativno utiče i pušenje.
