Jelena Zlatković je strukovna nutricionistkinja-dijetetičarka. Otkriva kako da svoju ishranu prilagodimo ovim tropskim temperaturama. Dala je odgovore na neka najčešće postavljana pitanja i posavetovala koja je to stvar ključna i najbolja po organizam.
„Moj izbor su uvek namirnice koje imaju visok procenat vode, vitamina i minerala“, kaže Zlatković , prenosi Zadovoljna.rs
Moramo voditi računa o svom zdravlju više nego inače, a pre svega o zdravoj i uravnoteženoj ishrani. Glavno pravilo ishrane tokom vrućina je da budemo hidrirani.
„Kada su tako visoke temperature našem telu je potrebno rashlađivanje, prilikom dehidracije dolazi do pada krvnog pritiska, grčenja mišića, nesvestice, i to je znak da putem znoja gubimo pored vode i elektrolite“, upozorava.
Odličan izbor za rehidraciju i naknadu elektrolita su sezonsko voće i povrće. Većina sadrži i više od 80 odsto vode, kao i bitne elektrolite, poput kalijuma, magnezijuma, naglašava Zlatković.
„Potrebno je i piti dosta vode, na svakih pola sata do sat vremena da se popije po jedna čaša vode. Takođe u ishrani pored sezonskog voća i povrća, moramo imati i izvore proteina i masti, odnosno esencijalnih aminokiselina, ali je u toplim danima preporučljiva lakša hrana, odnosno riba i morski plodovi u odnosu na crveno meso, naravno tu su i mlečni proizvodi, gde bih izdvojila jogurt sa manje masti, koji je odličan za rashlađivanje. Takođe, začini poput đumbira i ljute papričice su jako dobar izbor, dok bi upotreba soli morala biti ograničena“, detaljno objašnjava nutricionistkinja.
Jelena Zlatković kaže da postoji hrana koju bi tokom visokih temperatura trebalo da izbegavamo a to je pre svega ona lako kvarljiva hrana, i moramo biti veoma pažljivi sa takvim namirnicama.
„Zatim, hrana koja je teška za varenje, odnosno ona za koju je potrebno mnogo energije da je naš organizam svari, to su na primer crveno meso, ili od povrća mahunarke, i nešto najbitnije hrana koja može pospešiti dehidraciju, odnosno ona koja deluje diuretično, poput alkohola, kafe, slane i brze hrane i gaziranih sokova“, kaže nam ona.
Nutricionistkinja nam je takođe otkrila sezonske namirnice koje su najzdravije za organizam u vrelom periodu:
Borovnice
Borovnica je sa razlogom prva na listi, jer je veoma je bogata vitaminima i mineralima, ima antioksidativna svojsta, objašnjava Jelena Zlatković.
„Još su je naši preci koristili za jačanje krvi i okrepljivanje tela. U toplim danima daje osveženje, podiže raspoloženje i jača naš imuni sistem“, kaže.
Od borovnice se pravi sok, takođe se mogu praviti i različiti kremovi, sladoledi, kompoti, poslastice, salate, dodaje nutricionistkinja.
„Zbog svog sastava se može primeniti u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, takođe je dobar probiotik zbog vlakana koje sadrži, ima diuretična svojstva, i naravno zbog vitamina koje poseduje pomaže jačanju imunog sistema. To je ta mala čarobna bobica“, kaže nam.
Malina
Maline su voće predivnog, osvežavajućeg ukusa, baš ono što nam treba tokom vrelih letnjih dana, kaže Zlatković.
„One se mogu jesti sveže ili zamrznute, svakako zadržavaju svoja svojstva. Bogate su antioksidansima, vitaminom C, kao i vlaknima koja su neophodna za zdravu probavu“, dodaje.
Takođe sadrže ketone koji povoljno deluju na nivo šećera u krvi i sagorevanje masti u organizmu, ističe nutricionistkinja.
Zeleno lisnato povrće
Zeleno lisnato povrće spada u visokoalkalnu hranu, koja može biti korisna ljudima izloženim većim količinama zagađenja u urbanim sredinama, objašnjava nam Jelena.
„Alkalne minerale organizam koristi za neutralizaciju kiselih uslova nastalih pod uticajem spoljašnjih faktora. Nutritivno, ovo povrće je veoma bogato kalcijumom, magnezijumom, gvožđem, kalijumom, fosforom, cinkom i vitaminima A, C, E i K. Obiluje vlaknima, folatima, hlorofilom i mnogim drugim mikroelementima“, govori.
Zlatković izdvaja spanać, kao namirnicu koja je izuzetno zdrava i koju svi imamo na meniju.
„Ima izuzetno veliku količinu vitamina K, 30g ovog povrća ima oko 180 procenata dnevnih potreba vitamina K, zatim ima u velikoj meri vitamina A, sadrži folate koji imaju bitnu ulogu u procesu stvaranja krvnih zrnaca i pri razvoju nervne cevi u trudnoći“, objašnjava ona.
Krastavac
Krastavac je povrće izuzetno bogato vodom, čak 95,2 odsto krastavca je voda, kaže Zlatković.
„Dobar je za hidrataciju, kod neprijatnog zadaha, za bolju probavu. Takođe ima fitonutrijente koji su dobri za kardiovaskularni sistem, nervni sistem i naš odbrambeni sistem“, ističe.
Paradajz
Paradajz je bogat vlaknima, vitaminima, mineralima i fitonutrijentima, kaže nutricionistkinja.
„Bogat je vitaminima B6, C i K, sadrži beta karoten, biotin, niacin, kalijum, fosfor, kalcijum, gvožđe, cink i selen, kao i mnoge organske kiseline poput limunske i jabučne koje određuju karakterističan ukus paradajza“, kaže.
Zbog visokog sadržaja antioksidanata paradajz je pravi eliksir zdravlja, dodaje Zlatković.
„Likopen, koji se nalazi u paradajzu, poboljšava sposobnost kože da se zaštiti od štetnih UV zraka. Pošto je bogat vitaminima A i C, to ga čini korisnim za kožu. Visok sadržaj kalijuma i fosfora u crvenom soku paradajza pomaže u ublažavanju simptoma stresa i umora, kao i u ublažavanju grčeva mišića“, navodi.
