Popodnevni odmor neki ljudi ne smatraju dobrim jer veruju da utiče i remeti noćni san, drugi ne mogu da funkcionišu bez ovog malog odmora a neki prosto i ne stignu da spavaju popodne.
Prema pisanjima Real Simple-a postoji jedno opšte mišljenje kada ovakav način spavanja može da bude zdrav i koristan onima koji treba da nadoknade deo sna tokom dana. Preporučuje se da traje oko 20 i 30 minuta ali svakako ne duže od 90 minuta. Od značaja je i da to ne bude kasno poslepodne odnosno veoma blizu regularnog odnosno uobičajenog vremena za spavanje.
Međutim, prema studiji objavljenoj u časopisu „Sleep Health“, pored nadoknađivanja noćnog sna, postoji još jedna korist od redovnog popodnevnog spavanja, a to je da ljudi koji to sebi mogu da priušte svaki dan imaju veći ukupni volumen mozga.
Isto tako, prema istraživačima sa Univerziteta u Londonu i Urugvaju, redovan popodnevni odmor od oko 15 minuta poboljšava performanse određenih kognitivnih zadataka. Naučnici su analizirali genetske podatke ispitanika (njih 375.000), pažljivije pogledavši nekoliko fragmenata DNK za koje se smatra da su povezani sa popodnevnim spavanjem.
Zaključak studije ukratko navodi da je popodnevno spavanje uzročno povezano sa poboljšanim zdravljem mozga i kognitivnog zdravlja uopšte, ali i da povećava ukupni volumen mozga koji se smanjuje sa godinama i utiče na kognitivne sposobnosti.
Skeniranje mozga ispitanika pokazalo je da oni koji redovno spavaju popodne imaju mozak koji je oko 15 kubnih centimetara veći i otprilike 2,6 do 6,5 godina „mlađi“ od mozga onih koji se ne odmaraju tokom dana.
Iako studija ne daje tačno odgovor kada i koliko svakog dana treba da se odmarate za takve pozitivne efekte, ona se odnosi na prethodne studije koje preporučuju kraće spavanje od 20 do 30 minuta između 12 i 16 časova. Tada se, prema istraživačima, koristi za konsolidaciju pamćenja, a najpovoljnije vreme za dremku bi moglo da bude odmah posle ručka, prenosi Večernji.hr
