Lekar Džejms Hamblin (37) im potpuno drugačiju i neverovatnu rutinu, koja podrazumeva tuširanje bez upotrebe sapuna.
"To je jedna od retkih situacija u kojoj ćemo bez suzdržavanja nekome reći da su odvratni", rekao je Hamblin u razgovoru za The Guardian, dodajući kako je njemu to čudesno.
Hamblin, međutim, nije higijenski lenj. Naime, temeljno je prao ruke i pre pandemije korona virusa, a radi kao lekar i predaje na Fakultetu za javno zdravstvo pri Univerzitetu Yale, ali i kao novinar specijalizovan za zdravstvo u američkom časopisu The Atlantic.
On je postepeno koristio sve manje i manje higijenskih proizvoda.
Sve je počelo kada se iz Kalifornije preselio u manji stan u Bruklinu u Njujorku kako bi se oprobao kao novinar. Morao je da štedi na vremenu, novcu i prostoru. Istovremeno, počeo je sa edukacijom o nauci ljudskim mibrobioma.
A svako od nas u sebi nosi 1,5 do dva kg mikroorganizama.
" Jednostavno sam odlučio da sve bacim naglavačke, rekao je Hamblin za The Guardian.
Mikrobiolozi i firme koje proizvode kozmetičke proizvode stalno uče o tome kako naš organizam sarađuje s mikrobiomom kože. Između ostalog, utvrđeno je da mikrobiom igra značajnu ulogu u jačanju imuniteta i manjem riziku od
autoimunih bolesti kao što je ekcem.
Naime, raste svest da se mikrobiomi koji žive u nama, te ulja kojima se hrane ne bi trebalo često uklanjati s kože.
Naučnici otkrili tajnu znojenja: Ovako nastaje neugodan miris ispod pazuha!
Nakon što je prešao na novi režim čistoće, Hamblin se bacio u razmišljanje o prirodnom pristupu pranja.
Uprkos razvoju moderne medicine i ostvarenom napretku u nezi kože, sve više ljudi pati od akni, ekcema i psorijaze. Takođe, istraživanja su pokazala da mnogi ljudi neispravno peru ruke pre jela i nakon upotrebe toaleta, ako ih uopšte peru.
Pandemija korona virusa sigurno je popravila situaciju budući da se širenje virusa smanjuje kada se održava redovna higijena.
"Sada je sve pomešano, jel' da?, pita se Hamblin, koji je o tim paradoksima pisao u svojoj knjizi "Čist: Nova nauka kože i lepota manjeg truda".
On kaže kako su njegovi eksperimenti uspeli zato što je postepeno
smanjivao upotrebu nekih proizvoda, dok dezodorans više skoro i ne koristi.
"Kako sam koristio sve manje i manje, sve manje i manje mi je bilo i potrebno.
Koža mi se manje mastila, a smanjio se i broj fleka od ekcema. Nisam mirisao na lavandu, ali nisam smrdeo ni na luk.
Njegova devojka je to opisala: "Mirisao je kao osoba".
Hamblin kaže da ljudski prirodni miris sadrži puno više nijansi i informacija nego što mislimo.
Istorijski zapisi svedoče da su neki ljudi imali problema s mirisom.
Jednostavno nismo prihvatali sve mirise. Danas, ako neko miriše na znoj ili na bilo šta što nije sapun, parfem ili kolonska voda, mi ga smatramo prljavim".
Hamblin je takođe primetio da je mirisao manje ugodno kada je bio izložen stresu.
Za potrebe pisanja knjige razgovarao je s istraživačem koji psa može da nauči kako da nanjuši rak, te s ljubavnim parom koji mu je rekao da vole prirodan miris svoga partnera.
"Stotine suptilnih hemijskih signala koje možda emitujemo imaju
ključnu ulogu u našoj komunikaciji s ljudima, ali i drugim vrstama. Te pojave tek sada počinjemo da razumemo", kaže.
Hamblin ističe da je zanimljivo kako je sapun napravio maltene puni krug od raznovrsnog proizvoda koji su ljudi pravili u svojim domovima do strogo specijalizovanih proizvoda.
" Kada je čovek prigrlio svakodnevno pranje sapunom, pojavila se potreba za hidratacijskim kremama i regeneratorima.
Industrija čistoće 50-ih godina prošlog veka nudila je sapune
koji manje isušuju kožu i blaže deterdžente za pranje veša.
Hamblin kaže da sada živimo vrhunac apsurda jer mnogi traže proizvode koji "skoro da ne rade baš ništa".
Hamblin u knjizi opisuje i kako se njegova koleginica Maja Dusenberi rešila akni i reumatoidnog artritisa koji je razvila zbog lekova koje je koristila u borbi protiv akni.
"Pokušala je da ih se oslobodi uz pomoć isušivača kože, antibiotika, kontracepcije i leka, koji među svojim nuspojavama nosi i suicidne misli te upalu probavnog trakta.
Ništa nije uspelo, a usput je razvila reumatoidni artritis. Kada je pokušala da ga izleči lekovima za imunosupresiju, počela je da joj opada kosa", piše Hamblin.
"Ubrzo joj se smučilo i prestala je sa konzumiranjem lekova protiv akni.
Nakon nekoliko meseci masne kože, stanje joj se smirilo. Danas lice čisti krpom i vodom. Artritis joj se takođe povukao.
Hamblin drži da su antibiotici jedina stvar koja mikrobiomu nanosi više štete od higijene.
Hamblin kaže da će nam socijalno distanciranje dodatno narušiti ravnotežu mikrobioma.
"Ne znam kad ćemo ponovo moći bezbrižno dase rukujemo s ljudima i kada ćemo raditi stvari koje su nam omogućavale da slobodno delimo mikrobiome.
