Velelepne arhitektonske građevine, o kojima ljudi stalno pričaju, koje reflektuju ljudsku istoriju i epohu, oko kojih su se ljudi ubijali da bi tamo odsedali, bile su često zamisli pripadnika kraljevskih porodica.
Tokom istorije, poznato je da su dominirale monarhije naspram republika, i za to razdoblje dominacije jednog državnog uređenja koje je trajalo vekovima, nastala su arhitektonska čuda, palate kojima se divimo.
Često putovanje ne može proći, a da ne posetimo neko od arhitektonskih čuda u kojima su se donosile važne državne odluke, dešavala ubistva, bludne radnje i zabave, ali i čuda u kojima je umetnost doživela svoj pun sjaj.
Za kreiranje ovakvih građevina, bile su potrebne godine, mnoštvo umetnika i radnika koji bi kreirali skulpture, bareljefe i ukrašavali svodove i enterijer. Često pravljene kako bi simbolizovale bogatstvo, moć i veličinu monarha i države (ili samo monarha jer ,,država, to sam ja" što bi rekao francuski kralj Luj XIV). No, iz tih primitivinih razloga, iznedrila se lepota. Poput nade iz Pandorine kutije. Kada sve deluje izgubljeno, nada nam pomaže da idemo dalje.
Zahvaljujući tim primitivnim razlozima, dobili smo najsavršenije građevine na planeti koje svojim izgledom očaravaju, ali i opisuju duh vremena. Gotovo svaki put kada zakoračite u baštu ovih arhitektonskih divova, imate osećaj kao da živite u tom vremenu. Osećate dvorjane koji su tu nekada koračali pre nekoliko vekova, umetnike, poslugu, delegacije itd. Jednostavno rečeno: živite istoriju.
Danas je teže zamisliti da se uopšte ovakve građevine realizuju, čak i za savremene monarhije. Jedino ukoliko bi bile izgrađene putem ličnih sredstava kraljevske porodice ili da su vladari sa apsolutnom vlašću poput brunejskog sultana(inače najbogatijeg monarha na svetu), koji bi mogli da to učine preko državnog budžeta. Kada bi iz državnog budžeta gradili svoje palate, bili bi proglašeni za rasipništvo krvavog rada naroda. Na republike tek ne računamo, osim ako nisu milijarderi poput premijera Velike Britanije, Rišija Sunaka.
Neke palate se koriste kao zvanične rezidencije, neke polovično, a neke su u potpunosti otvorene za javnost.
Divno je znati da je moguće izbliza videti lepotu klasicizma, dodirnuti kitnjast stil rokokoa, i osetiti snagu renesanse.
