Rusiju ćete najbolje upoznati ako budete putovali Transsibirskom železnicom. Imali šta bajkovitije od putovanja vozom, dok napolju gledate sneg.
Transsibirska železnica spaja Moskvu sa Mongolijom i Narodnom Republikom Kinom i Japanskim morem. Put od Moskve do Vladivostoka traje 7 dana, a prolazi se 8 vremenskih zona.
Druga trasa je Transmandžurska železnica koja ide uporedo sa Tanssibirskom i koja ide do Tarskaje, a potom ka jugoistočnoj Kini i sve do Pekinga.
Treća trasa je Transmongolska železnica, koja se sastoji iz Transsibirske trase do Ulan Udea na istočnoj obali Bajkalskog jezera, a ptom ka Ulan Batoru i Pekingu.
Četvrta trasa ide Transsibirskom linijom i kod Bajkalskog jezera pa sve do Pacifika.
Ako krenete Transsibirskom železnicom, putem dugim 7 dana verovatno ćete se ukrcati u Moskvi gde je vreme sat podešen po moskovskom vremenu.
Putovanje od Moskve do Vladivostoka traje tačno 153 sata i 49 minuta, a voz obično ne kasni ili kasni minimalno, sat do dva. Na stanici u Moskvi stoji obelisk koji označava nulti, a u Vladivostoku, isti takav, koji označava 9288. kilometar. Evo i maršrute: Moskva, Nižni Novogorod, Perm, granica između Azije i Evrope, Ekaterinburg, Omsk, Novosibirsk, Krasnojarsk, Irkutsk, Ulan Ude, razdvajanje Transmandžurijske željeznice, Khalaborsk, Vladivostok.
Za vreme stajanja, može se izaći u malim ruskim mestima i čekati sledeći voz, koji nailazi za sedam dana, ali turisti za to biraju radije gore navedene gradove. Takođe, ako se u ovom vozu zateknete u toaletu, dok ulazi u stanicu, ostajete zaključani u istom.
Treba pomenuti da se u ovom vozu može sresti najrazličitija lepeza ruskih lokalnih mentaliteta, i ljudi različitih zvanja, zanimanja i staleža.. Od vojnika do diplomate.
Prve asocijacije na Sibir su najčešće: zima, progonstvo, samoća… Onaj ko ne voli sneg, teško da je ikada poželeo da vidi ovaj deo sveta. Ali, bez obzira na pristrasnost, pri pomenu ruskog voza skoro svakom pred očima prolete slike iz ruskih romana, visok sjaj, dame i gospoda, Miškin i Rogožin.
Naravno, od svega toga je ostalo samo par detalja, sve ostalo je daleko drugačije. Iz tog perioda su preživela velika ogledala i držači za lampe.
Spavaća kola su gotovo neophodna. Ukoliko se vozite prvom klasom, bićete osuđeni na užasno dosadan put udvoje. Druga klasa broji četiri ležaja, a treća pedeset i četiri. Čuvena ruska treća klasa vozova - Plackartni, broji 54 ležaja na sprat u jednom velikom vagonu i upravo je ovo pravi način proputovanje Rusijom, jer sa toliko ljudi na jednom mestu ne može biti dosadno.
U nekim vozovima se mora platiti posteljina, ali vam, naravno, niko ne brani da ponesete sopstvenu. Konstatno su vam na usluzi provodnik ili provodnica, koji brinu o redu i higijeni u vozu. Smeće iz voza se izbacuje napolje, dok se voz kreće, na opšte zaprepašćenje stranaca.
Neizostavni detalj putovanja – vodku, piju gotovo svi, celim putem. Pušenje je dozvoljeno samo na kraju svakog vagona, ali i provodnici ponekad progledaju kroz prste kada je veselje uzelo maha.
Hrana je različita od voza do voza. Ono što je zajedničko svim vozovima jeste cena. Hrana je jeftina, kvalitetna i može se nabaviti čak i mimo voza. Naime, nekoliko puta dnevno, voz staje u gradićima, na čijim stanicama se od lokalnog stanovništva može kupiti sve, od pečenih pilića, kuvanog krompira i jaja, do piroški.
Ruska kuhinja je zdrava, ukusna i lako pripremljiva. Hrana je veoma posna, češća jela su bez mesa, jaja, mleka i mlečnih proizvoda. Najpoznatije ruske supe su šči – supa od kupusa i boršč – supa od cvekle, koja je prava, ako kašika u njoj može da stoji uspravno.
U ruskom vozu ćete, hteli-ne hteli, deliti obrok sa svima. Čim je vreme ručku, svako stavlja na sto sve što ima i jede se bratski. Ovaj običaj je u svetu poznat kao „a la rus“, a kod nas je poznat kao „švedski sto“.
Trans-Sibirska železnica je redovni voz koji koriste "obični" Rusi. Nije neuobičajeno da budete pozvani u kupe u 09:00h ujutru na doručak sa votkom i srdačnu diskusiju. Što dalje voz odmiče iz Evrope, sve više putnika čine azijati. Tu su, naravno, mnogi drugi turisti: iz Evrope, Amerike i Japana (što ne iznenađuje ako se zna krajnje odredište).
Na svakoj stanici pauzu od 10 - 20 minuta možete iskoristiti da kupite stvari od preprodavaca koji nude bukvalno sve. Od vunenih šalova, Sibirskih šubara, ogromnih umiljatih igračaka pa do dimljene ribe. Možete se i cenjkati, ali sa vozom koji napušta stanicu za nekoliko minuta, a sledeći stiže tek za nekoliko dana, nema se vremena za duge pregovore.
Jedna od stvari koju ovako dugo putovanje omogućava jeste poklon u vidu slobodnog vremena. Iskoristite ga da se družite sa voljenom osobom, da upoznate neke nove ljude ili da jednostavno uživate u miru sedeći i gledajući kroz prozor. Čitajte - možda čak i uspete završiti Rat i mir. Ono što je bitno dodati na temu vremena, zapamtite - bez obzira na vremensku zonu kroz koju trenutno prolazite, satovi u Transibirskom vozu pokazuju moskovsko vreme.
Trans-Mongolska i Trans-Mandžurijska ruta
Tursitički popularnija od Transsibirske je Transmongolska ruta koja vodi južno pored Bajkalskog jezera u postojbinu Džingis Kana. Ruta započinje krajolikom opasanim brdima i travnatim stepama, nastavlja pored tradicionalnih GER kuća i njihovih neustrašivih stanovnika (poznatih po streljaštvu i jahanju bez sedla), dalje kroz prašnjave pejzaže pustinje Gobi do krajnjeg odredišta – Pekinga.
Transmadžurijska ruta takođe vodi do Pekinga, ali umesto na jug, pruža se ka istoku kroz ogromnu provinciji Mandžurija. Ono što najčešće privuče turiste ovoj ruti jeste prolazak pored Kineskog zida i grada Harbina gde se svake zime održava čuveni festival skulptura od leda i snega, piše Telegraph.co.uk
